AGONIJA JEDNE NOVOBEOGRAĐANKE: Niz zidove mi lila voda, procurilo iz stana iznad u kojem niko ne živi! Kome da se žalim?

BEOGRAD - Kad s plafona i zidova krene voda najlogičnija stvar je otići do stana iznad, videti s komšijama odakle curi, dovesti majstora i rešiti problem. Ali, u jednom stanu na Novom Beogradu situacija se višestruko zakomplikovala.

Prvi dan vikenda je svanuo, trčim stepenicama ka stanu iznad i opet niko ne otvara. Optimistično zvonim na vrata stana pored i saznajem poražavajuću istinu - u stanu iz koga prodire voda u moj, ne živi niko.

I onda počinje višednevna agonija potrage za bilo kakvim informacijama o ljudima čiji stan postaje moja najveća noćna mora.

Ceo vikend od divnih komšije iz celog solitera, uključujući i predsednika kućnog saveta (predsednika skupštine stanara ili uravnika zgrade, kakogod) uspevam da saznam da naslednici stana žive u Nemačkoj, da niko nema nikakvu korisnu informaciju o njima, ni ime, ni prezime, ni broj telefona. Kažu mi da znaju da neki njihovi rođaci jednom-dvaputa godišnje dolaze po račune, ali ta informacija varira od toga da rođaci dolaze iz "unutrašnjosti", preko toga da stan posećuje "neka baka iz blokova", do toga da je reč o "trojici Crnogoraca koji povremeno navrate".

Ukratko, nepotrebnih informacija koliko i kapi vode, ali izuzetna ljubaznost svih stanara zgrade u kojoj stanujem.

Voda se i dalje sliva i kaplje, predsednik kućnog saveta spominje opciju nasilnog ulaska u stan s policijom i svedocima, ali kaže da je to procedura i da sačekamo ponedeljak pa da se raspitamo. Pokušava da me uteši rečima "bar curi čista voda". Presrećna sam. Ne.

Na vrata "misterioznih" komšija postavim obaveštenje da je procurilo iz njihovog stana u moj i da mi se jave. Isto obaveštenje im ubacim i u poštansko sanduče i nadam se da će se iko od gore navedenih pojaviti.

U pauzama menjanja mokrih peškira s poda, potražim pomoć na internetu, ali "mrka kapa" - jedan jedini tekst na tu temu i to od pre šest godina. U tom slučaju sve se završilo provalom u stan u prisustvu policije i otklanjanjem kvara.

Već sam zamislila sebe sa policajcima, predsednikom kućnog saveta, dva svedoka, bravarom i još pet majstora (jer ne znamo iz koje cevi konkretno dopire voda, mada svi sumnjamo na radijator jer su počele pripreme za grejnu sezonu) kako razvaljujemo blindirana komšijska vrata i odlučim da najpre pozovem advokata, kako bih se raspitala o celom postupku.

On me uputi na komunalnu inspekciju. Kaže, nekome to prvo mora da se prijavi. Iz inspekcije mi saopšte da oni "nisu nadležni" i upute me na komunalnu policiju i tu dobijem odgovor "nažalost, to nije komunalni problem, već vaš lični problem". U JKP Beogradski vodovod i kanalizacija, s puno saosećanja mi saopšte da je "to put vrlo trnovit, ali da oni nisu nadležni".

Pošto sumnjam na curenje iz radijatora, pozovem i toplanu. Saopšte mi da jedino mogu da pošalju ekipu za hitne intervencije da ispuste vodu iz svih radijatora i da počinju tople probe. Otrčim na posao i setim se da mi je, u svoj toj agoniji neko rekao da se obratim sudu.

Vratim se s posla, opet kasno uveče, topli radijatori, voda s plafona ne kaplje. Trenutno olakšanje, ali ipak ujutru u sudu saznam da ne mogu ja, već advokat mora da podnese zahtev za hitnu meru nasilnog ulaska u stan, pa će oni u zakonskom roku doneti odluku o izvršenju hitne mere ili, pak, ne.

Dakle, posle višednevnog lutanja lavirintom "nismo nadležni" vraćena sam na početak, bez izgleda da neko reši problem u kratkom roku ili da ga uopšte reši, jer sud može da odbije zahtev.

U međuvremenu, prestaje curenje i zid počinje da se suši. Obustavim sve i nakon tri dana kasno uveče poziva me rođak "misterioznih" komšija koji je na nekoliko sati neplanirano došao u stan i problem se rešio kako je i nastao - slučajno.

Curilo je iz ventila jednog radijatora, nazvali smo majstore koji su to sredili i sad su mi ostale samo fleke na zidu i plafonu i pokidani živci. Ali, ni za to, verovatno, niko nije nadležan.

(Kurir.rs/B92/R. Cenić/Foto: Reuters/Ilustracija)

POGLEDAJTE BONUS VIDEO:

Da li ste primetili vrhunsku nepismenost gradskih vlasti?!