MARKO BASTAĆ: Izlaskom iz DS-a sam izabrao najteži put, nisam se kao većina preletača, priklonio SNS-u

Predsednik opštine Stari grad Marko Bastać je posle godinu dana otkad je napustio Ds, zbog, kako je tada rekao, ta stranka nije u stanju da ponudi platformu koja bi predstavljala alternativu vlasti SNS, otkriva kako se sada oseća, kakvo mu je mišljenje, i šta konkretno podrazumeva plan Pokreta "Čuvari starog grada" koji predvodi...

Bastać je u intervjuu za Espreso.co.rs pričao o ideji da njihov plan bude platforma za razgovore sa svim političkim akterima koji dele njihovo uverenje da Beograd pripada onima koji u njemu žive, sa kim su do sada razgovarali, komentarisao celokupan rad aktuelnog gradonačelnika Siniše Malog za kojeg smatra da kopira njihovu ideju, odnosno projekat koji pruža priliku građanima da odlučuju o tome šta treba da se radi na njihovim opštinama, da li će izaći na gradske izbore i ko su im prirodni partneri, šta najviše zamera gradskoj vlasti, ko je bio gori gradonačelnik - Dragan Đilas ili Siniša Mali, da li očekuje probleme i opstrukcije u Starom gradu ukoliko Srpska napredna stranka dobije gradonačelnika, da li je u igri gradski menadžer Goran Vesić, šta misli o kandidaturi Dragana Đilasa i podršci koju je dobio od predsednika PGS Saše Jankovića.

Krajem prošle godine napustili ste Demokratsku stranku u kojoj ste bili 14 godina, jer ste smatrali da nije u stanju da ponudi platformu koja bi predstavljala alternativu vlasti SNS. Godinu dana kasnije kakvo vam je mišljenje?

- Iz ove perspektive mislim da je to možda bio potez koji mi je dostao pomogao, iz prostog razloga jer ono što sam radio u Demokratskoj stranci nije dolazilo do izražaja. Dakle, u ovom trenutku, u organizaciji koja se zove Čuvari starog grada sve ono što mi radimo ka građanima i sama komunikacija sa građanima dolazi do izražaja. Nemate onaj stranački vrh koji vas sprečava da radite isključivo u interesu građana.

Da li ste doneli odluku da izađete na ove gradske izbore i ko su vam, negde prirodni partneri?

- U ovom trenutku izbori nisu još uvek raspisani, ono gde svi greše u ovom trenutku je to što pričaju o kandidatima i kolonama. Mislim da sada i sama vlast nameće tu temu pokušavajući da pobegne od lokale politike, od realnih problema u Beogradu, time što pričamo o Kosovu, o Evropi, o Evropskoj uniji. Ne pričamo o tome šta su pravi problemi u Beogradu. Isto tako ne nameću i samu temu kandidata i izbornih lista, odnosno kolona. Niko ne priča o programu i politikama, o onome što je od velike važnosti za same građane.

Pokret Čuvari Starog grada koji vi predvodite skoro je predstavio plan za Beograd. Šta konkretno podrazumeva vaš plan?

- Plan podrazumeva sedam tačaka, da kažemo to su prvih sedam tačaka koji mogu da se realizuju već u prvih nedelju dana mandata. Dakle, to su neke teme koje direktno utiču na život ljudi u Beogradu. Ako uzmemo temu referendumskog pitanja, odnosno toga da građani odlučuju šta treba da se radi u njihovom okruženju i samom gradu, možemo doći do jedne zanimljive analize, a to je da kada bismo danas sproveli referendum, siguran sam da građani ne bi dali potvdan odgovor za fontanu na Slaviji ovakvu kako izgleda, za iznos koji treba za nju da se plati. Siguran sam da građani isto tako ne bi bili saglasni sa izgradnjom Beograda na vodi na ovakav način, sa rasčišćavanjem i sređivanjem tog dela Beograda, ali ne i ovakvom investicijom. Siguran sam da niko ne bi pristao na izgradnju gondole, za koju ne znamo još uvek tačno koliko košta. Znamo da je pet puta skuplja nego neke druge gondole i siguran sam da bi građani želeli da uzmu učešće u samom procesu odlučivanja u Beogradu.

Dakle, vi u sad ovom trenutku imate građane koji stiču utisak da se oni ni za šta ne pitaju, da njjihovo mišljenje niko ne čuje, da ne mogu ništa da promene. E sad, sa samim referendumom i o izjašnjavanju o ključnim pitanjima kako se troši sav novac u Beogradu, mislim da im vraćate poverenje i stavljate im do znanja da stvarno postoji neko ko ih sluša i da ne odlučuju samo političari već da odlučuju oni sami. Pitanje je uvek na na koji način bi se izdvajao novac za sam referendum. Postoji nekoliko modela. Sam program je počeo u Porto Legru '89. godine. Danas se sprovodi dosta često i u samoj Švajcarskoj. Ali, imamo takav primer i u Šapcu, koji je sproveo pre, ako se ne varam dve nedelje, sam referendum kako će se trošiti budžet. Dakle, novac dolazi iz plaćenog poreza na imovinu. Ja bih voleo da u ovom trenutku sve opštine u Beogradu i Beograd izdvoje 100 odsto tog novca za izjašnjavanje građana. Mi smo spremni u ovom trenutku da ponudimo za sledeću godinu 50 miliona dinara, građanima Starog grada, da se izjasne o tome šta je najpotrebnije u njihovom okruženju. Grad Beograd je, kao i do sada, iskopirao većinu akcija koje se sprovode na Starom gradu. Ovo je jedna od akcija koju su oni iskopirali. Dakle, mi smo počeli u februaru mesecu da sprovodimo projekat, prikupljali same ideje, a ideja je bila da već u januaru glasamo tj. izjašnjavamo se. Ali glasanjem na onaj pravi način gde ćete vi kao na pravim izborima izaći na biračko mesto, zaokružiti predlog i onaj predlog koji dobije najviše glasova će biti relizovan od strane opštine. S druge strane imate Grad Beograd, koji je nepoznatom formulom odlučio da izdvoji 200 miliona dinara za sam projekat i po 10 miliona dinara na svakoj beogradskoj opštini. Ne znate koji su kriterijumi na osnovu kojih se došlo do tih cifara, ne znate u ovom trenutku na koji način se sprovodi samo glasanje, osim, da se glasa putem aplikacije. Mi ne znamo ko broji same glasove i ne znamo da li postoji prava kontrola izbornog procesa kao što i mi predlažemo na Starom gradu.

Zašto mislite da je to tako?

- Hajde prvo da pričamo o sammim iznosima, dakle ako opština Stari grad može da ponudi 50 miliona dinara, što je četvrtina gradskog budžeta i to je polovina od onog novca koji mi dobijamo, zašto grad Beograd ne može da izdvoji isto polovinu novca koju dobija od poreza na imovinu. Imate jedan strašan podatak, da od novca koji se naplati od poreza na imovinu na Starom gradu, građanima Starog grada, grad Beograd vraća ukupno 6 odsto. Dakle, ostatak ide u kasu grada Beograda i onda Grad Beograd odluči da da 200 miliona dinara, a opština Stari grad 50 miliona dinara. I plašim se da sam način odlučivanja, odnosno glasanja, i sam proces će biti sproveden tako da se izvedu samo oni projekti za koje grad Beograd već misli da treba da se sprovedu i koje su već stavili u svoj plan. Mislim da je ovo još jedna farsa pred izbore, jer ne krećete u ovako jedan ozbiljan projekat mesec dana pre potencijalnog raspisivanja izbora. Isto tako ne radite sve ove stvari u Beogradu pred same izbore. Mi smo skoro na jednoj tribini u inostranstvu, gde su bile bratske opštine Starog grada, pričali o tome kako je potpuno normalno da vi tri godine i deset meseci radite za građane, a onda poslednja dva meseca kad krene kampanja vi ispromovišete sve što ste radili. Mi imamo sada gradsku vlast i gradonačelnika koji je od momenta da ga je u tom trenutku premijer nazvao, njega i ljude iz gradske uprave, kompletnim idiotima, smo došli do toga da će biti smenjen, nakon toga da će podneti ostavku, a u stvari danas je Siniša Mali kandidat za gradonačelnika na narednim izborima, koji nije iskoristio tri godine i deset meseci da radi, već je u poslednja dva meseca raskopao ceo grad, napravio potpuni kolaps i pokušava da nam zamaže oči time što nam predstavlja nešto u Beogradu što treba da liči na grad koji se razvija..

Kako se boriti protiv toga?

- Kao što sam rekao, izlaskom iz DS-a sam izabrao najteži put. Dakle, mi smo izašli u tom trenutku iz opozicione stranke, nismo se kao većina preletača, priklonili SNS-u. Mi smo osnovali grupu građana, mislim da je to najteži mogući put u ovom trenutku, mada ja sam siguran da je najbolji, kao što sam rekao na početku, zato što ste vi konstantno u komunikaciji sa građanima, ne slušate partijsku centralu koja vam izdaje direktive, već radite ono što je najpotrebnije.

Ko je bio gori gradonačelnik, Dragan Đilas ili Siniša Mali?

- Teško je sada odgovoriti na to pitanje. Mislim da to treba da gledamo iz jedne druge perspektive. I Dragan Đilas i Siniša Mali su imali istu politiku po pitanju centralizacije. Mi se u programu zalažemo za vraćanje nadležnosti, da opštine više nemaju status gradske opštine, već da budu jedinice lokalne samouprave. I Đilas i Mali su se borili za to da što više novca dolazi u gradsku kasu, da budžet bude potpuno centralizovan tako što su doveli opštine na taj nivo da opštine jedva preživljavaju u toku godine.

(Kurir.rs, Espreso.co.rs, M.Radović)