DEO PALMOTIĆEVE MENJA IME: Beograd od sutra dobija ulicu Milana Kašanina
BEOGRAD - Beograd će od ovog aprila i zvanično ima ulicu koja nosi ime velikog srpskog intelektualca, osnivača vodećih srpskih muzeja, istoričara umetnosti Milana Kašanina.
Njegovim imenom od sad se naziva deo nekadašnje Palmotićeve ulice između ulica Džordža Vašingtona i Bulevara despota Stefana, a tabla sa nazivom ulice Milana Kašanina biće otkrivena sutra u podne.
Komisija za spomenike i nazive trgova i ulica Grada Beograda je u januaru 2017. prihvatila inicijativu Biblioteke Milutin Bojić i dala predlog Skupštini grada Beograda da se donese odluka da Ulica Milana Kašanina bude na pomenutoj lokaciji.
Ova pozicija nije odabrana slučajno. Reč je o delu Beograda, naspram nekad kultne beogradske kafane "Vidin kapija", u kojoj se okupljao krem beogradske inteligencije, na čijem je čelu bio upravo Milan Kašanin, kažu iz biblioteke.
Milan Kašanin je osnivač tri muzeja - Muzeja savremenih umetnosti, Muzeja kneza Pavla (iz kojeg je nastao Narodni muzej), kao i Muzeja fresaka.
Malo je poznato da je upravo zahvaljujući Kašaninu sačuvano Miroslavljevo jevanđelje, koje je on sklonio na sigurno za vreme nemačke okupacije, navedeno je u saopštenju Biblioteke "Milutin Bojić".
U posleratnom periodu došao je pod udar novih vlasti, ali je i u takvim uslovima nastavio da stvara na polju na kojem je bio bez premca - kao istoričar umetnosti.
Reč je o čoveku koji je stoički podnosio sve udarce, poput onog kad mu je onemogućeno da bude član SANU iako je to svojim delom i znanjem zasluživao pre nego mnogi drugi u toj epohi.
Milan Kašanin rođen je 21. februara 1895. u Belom Manastiru, tada u Austrougarskoj monarhiji gde je i započeo školovanje, da bi gimnaziju završio u Novom Sadu.
Diplomirao je istoriju umetnosti na pariskoj Sorboni 1923. godine, a doktorsku disertaciju "Bela crkva karanska" odbranio je u Beogradu 1928. godine.
Iste godine postavljen je za direktora Muzeja savremene umetnosti, tada smeštenog u Konaku kneginje Ljubice.
Sedam godina kasnije došao je na čelo Muzeja kneza Pavla, kao njegov prvi direktor i na tom mestu ostao do decembra 1944, kada je smenjen.
Posle desetak godina provedenih u nemilosti, Kašanin je angažovan da formira Galeriju fresaka.
Njegovo najznačajnije pisano delo je "Srpska književnost u srednjem veku", čiji je rukopis nestao 1941, a Kašanin ga obnovio i objavio 1975. godine.
(Kurir.rs/Tanjug)
VUČIĆ RAME UZ RAME SA SVETSKIM LIDERIMA: Predsednik na Samitu Evropske političke zajednice o ozbiljnim izazovima i sukobima sa kojima se suočava ceo svet (FOTO)