Radnici Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju započeli su danas akciju uništavanja ambrozije u Ulici Jurija Gagarina na Novom Beogradu, a gradonačelnik Zoran Radojičić kaže da je do sada u glavnom gradu uništeno nešto više od 70 hektara tog korova.

Radojičić je istakao da to jeste pomak u odnosu na prethodne godine, ali da je nedovoljan, s obzirom da se sa alergijom, koju izaziva polen ambrozije, suočava oko 30 odsto stanovnika.

radojicic.jpg
Beoinfo 

Prema njegovim rečima, predstavnici Zavoda za biocide, Agencije za zaštitu životne sredine i gradskog sekretarijata održavaju redovne radne sastanke na kojima zajedno rade kako bi se koncentarcija polena ambrozije u Beogradu smanjila.

"U Beogradu smo monitoringom obuhvatili oko 400 hektara ambrozije, to je bilo više nego što je planirano i do sada je uništeno nešto više od 70 hektara. Moramo sledeće godine napraviti iskorak i uništiti veći broj površina", rekao je Radojičić koji je prisustvovao današnjoj akciji uništavanja ambrozije.

radojicic-2.jpg
Beoinfo 

Gradonačelnik je ukazao da je JKP "Gradsko zelenilo" uspelo da uništi ambroziju na svim površinama koje je pod njihovom nadzoru, ali da problem prestavljaju privatne parcele na kojima oni nemaju pristup.

"Moramo da promenimo zakon da površine na kojima se nalazi ambrozija, a koje su u privatnom vlasništvu i kojima ne možemo da priđemo, da nađemo modus kroz neku motivaciju, ili u krajnjem slučaju kaznu, da se svi uključe i da smanjimo koncentraciju polena ambrozije", istakao je Radojičić.

radojici-3.jpg
Beoinfo 

Naveo je da se brolj ljudi alergičnih na ambroziju povećava iz godine u godinu, te da oni koji su trenutno "bezbrižni", samo je "pitanje momenta", kada će postati alergični.

Direktorka Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju Dragana Despot objasnila je da je najbolja prevencija protiv ambrozije redovno košenje, koje, naglašava, treba početi krajem aprila.

"Uskoro velika akcija čišćenja priobalja"

Grad Beograd u saradnji sa komunalnim preduzećima organizovaće uskoro veliku akciju čišćenja priobalja, ali se prave i dugoročni planovi sa idejom da se nabavi nekoliko brodova katamarana koji će skupljati otpad sa reka, najavio je Radojičić. On je istakao da se građani najviše žale na otpad oko „25. maja” i dodao da je veoma važno skrenuti pažnju građanima da ne bacaju smeće u reke jer je to pogubno kada dođe do poplava.

"Kada govorimo o hemijskom suzbijanju, ono treba da se tretira na svakih 20 do mesec dana i da se radi redovni monitoring za slučaj da nove biljke ponovo krenu", precizirala je Despot.

Ističe da bi hemijskim suzbijanjem trebalo da bude tretiran najmanji broj površina i da akcenat mora biti na košenju, jer se na taj način, podvlači Despot, čuva životna sredina, okruženje, druge biljke i insekti.

radojici-5.jpg
Beoinfo 

Zavod, poručuje on, nastavlja da uništava ambroziju po pozivu građana i da će to činiti do kraja oktobra. Predstavnica Agencije za zaštitu životne sredine Mirjana Mitrović kaže da su koncentracije polena ambrozije u odnosu na prošlu godinu povećane, ali da dosadašnji efekti akcija suzbijanja daju dobre rezultate.

"Istina da one nisu dovoljne, ali brojčane vrednosti govore da je recimo Osijek, u istoj nedelji kada se merila koncentracija ambrozije, imao 1.300 polenovih zrna, a Beograd 745. Vidimo mali pomak, ali da bi bio bolji ove akcije moraju biti sistematske i organizovane na duži niz godina", konstatovala je Mitrović.

(Kurir.rs/Tanjug)