SEDMA SILA IZ VRTIĆA: Grupa mališana iz obdaništa Duško Radović učila se novinarskom zanatu uz pomoć jedne mame

Beše to, u početku, kao u onoj znanoj čika Jove Zmaja „Jeste l čuli, kumo, verujete, bez šale, otvara se škola za pačiće... ovaj novinare, male...“

- Znam ja, novinar donosi novine na trafiku – povika Uroš.

- Novinarstvo je kad se odnose novine s trafike – ču se s drugog kraja.

Skoči Jovana, sva važna...

- Novinar radi u redakciji gde ima mnogo kompjutera. Svako ima svoj i na njemu piše tekst.

- Kada nekoga uhapse, novinar stavi njegovu sliku u novine – objasni nam lepo Ogi.

Novinari su, vele mali znalci, i na televiziji, radiju, pa čitaju mame i tate nešto tamo i na telefonu... E, to su vam vesti. A za vesti i slika treba, a za nju fotoaparat, katkad samo telefon.

- Jeste, Jelena nas je slikala kad smo išli na predstavu. Jelena nas stalno slika – objasniše.

- Jelena je vaša fotoreporterka – odzvanja im u ušima.

Naša vaspitačica je fotoreporterka – čude se mali novinari koji će sad od odlaska na predstavu „Aska i vuk“ da naprave vest.

Šta vest – tekst!

- Aska je mala ovca koja nije slušala svoju mamu – poče Milica.

- Ona je, znaš, balerina – doda dugarica.

- I otišla je sama u šumu – kaza Uroš.

- A u šumi je strašan vuk – nastavi Ogi.

Mira će vaspitačica:

-Koji ima velike oči.

Raširiše svi oči, digoše po dva prsta na glavu jer su mu i uši velike... Uči sve u sobi. To strašni vukovi prete...

- Ja samo sa mamom idem u šumu, da beremo pečurke – Mihajlo će.

- Tako je Mihajlo – pohvali ga vaspitač Nemanja.

-I onda je vuk hteo da pojede Asku – doda druga Milica.

- A ona se mnogo uplašila i počela da pleše – nastavi imenjakinja joj.

Stavi Mira prst na čelo, a za njom i svi.

- Razmislila je dobro kako da se izbavi. Moramo razmišljati – vaspitačica će.

- Hajte, Mira ih pozva, Anastasija, Milica i Jovana da pokažete šta ste naučile na folkloru.

- Jabuka i grožđe, mene voli Đorđe... – uglas krenuše tri devojčice, uhvatiše se u krug, „lete“...

- A, mali vukovi, vidite kako gledate – nasmeja se Mira svojoj grupi koja ne trepće.

Dođe vreme i za kucanje teksta... „Učiteljica“ Jelena u blok piše, a mali novinari „štrikaju li, štrikaju“, udaraju prstići po kolenima, to oni po laptopovima „čukaju“, rečenice sastavljaju...

Al’ naslova nemaju. Aj, sad. Da bude kratko, zanimljivo, da baš tvoje novine čitalac na kiosku uzme... Skočiše svi s predlozima, obe Nike uglas, Katarina, Teodora, Maša, Luna, Nole, Višnja...

A sad tekst treba prelomiti, pa u štampu ići.

- Štamparija je ono kad moja mama pusti štampač – kaza Sara.

- Jeste, štampač to radi – doda Luna.

Ali nemoj slovo neko da ti fali. Jerbo, možeš...

- I otkaz dobiti – javi se Anđa.

Pominjani su tu i lid, urednik, informacija, svakakva čudesa od kojih se u glavi vrti. I previše za prvi čas. I za naše godinice. Valjalo je sad napolje jurnuti.

I beše to s urednicom iz Kurira, ne od srede do petka ko u onoj čika Jovinoj, kud i kamo kraće. Al’ naši „pačići“ makoše se od početka! Sad su sila! Sedma sila!

A da, evo i prvog teksta naših malih novinara:

Kako je ovčica Aska pobedila strašnog vuka

Deca iz vrtića „Duško Radović“ sa Vidikovca u petak su išla na predstavu „Aska i vuk“ u Rakovicu.

Aska je ovca koja nije slušala savete svoje mame i sama je otišla u opasnu šumu. Strašni vuk, koji ima velike kandže i oštre zube, našao je Asku u šumi i hteo je da je pojede. Bila je mnogo uplašena i počela je da pleše da bi se odbranila od vuka. On je bio iznenađen kad je video da ovčica plese, gledao je Asku i zaboravio da je pojede. Dok je vuk gledao Asku, naišao je lovac Mile, uvatio ga i odneo u zoovrt.

Deca su na predstavi naučila da treba da slušaju roditelje, da ne idu sami na opasna mesta i da razmišljaju kako da se spase ako se, ipak, nađu u opasnosti. Naučili su i da lepo i dobro uvek pobeđuje zlo i da se ne isplati biti zao.

(Kurir.rs/J.Spasić)