NOVA MODA U BEOGRADU: Sirotinjska popara sad je bogataški IN doručak! U fensi restoranu bajat hleb za 400 dinara?! (ANKETA)

BEOGRAD - Sećate se kada je jedan hleb koštao 400 miliona dinara, a mi jeli poparu svakog drugog dana?

Otišao sam u jedan novi i fin novobeogradski restoran ne bih li okusio jelo koje sam baš voleo, ali ga dugo nisam video u tanjiru. Ovoga puta poparu nije spremala baba koja bi marljivo seckala hleb od juče ili prekjuče, a onda ga sunula u vrelu vodu, malo promešala i dodala prženog luka.

Ovo je fensi popara, koja košta 400 dinara. To je kao pet-šest-sedam hlebova? A, ruku na srce, dosta belog hleba je i potrebno, što znači da obrok nije baš naročito zdrav.

Ali, onaj osećaj kada se hleb topi pod blagim pritiskom jezika i traženje korice koja se krije u beličastoj masi i traži da se lagano zagrize obeležio je mnoga detinjstva. Onda kada je jedan hleb koštao mozda i ne 400, već 400 miliona dinara, a u prodavnicama se u koloni čekalo na litar ulja i kilo šećera.

Vešte mame i bake spremale su tada više nego ikad ovo "sirotinjsko" jelo, tako jednostavno, a meko i toplo da mnogi nisu ni znali da je to možda bio i jedini mogući doručak za taj dan...

Kada sam konobaru rekao "Želim jednu poparu" delovao je pomalo zbunjeno. Restoran je nov, a ne verujem da baš često ljudi žele da doručkuju ovo jelo. Međutim, kuvar je prionuo na posao i za petnaestak minuta dobio sam fino servirani potpareni hleb, u fensi tanjiru i sa malo paprike i ulja na vrhu.

Hleb je bio tako fino pripremljen da je masa bila gotovo ujednačena, a ulje koje se slivalo i začini davali su posebnu čar tom penastom ukusu.

Morao sam malo i da duvam u zalogaj hrane na viljušci , da ga zagledam nekoliko trenutaka ne bi li se ohladio dovoljno da ne peče jezik, a da ne izgubi svoju čar.

U masi se osećao i kajmak, istopljen i stopljen sa hlebom, ali nenametljiv, bez kiseline i slanoće. Pečena paprika odlična je ideja i po prvi put sam je probao u kombinaciji sa poparom.

A u kućnoj varijanti ovo jelo može vas koštati i deset puta manje nego u restoranu. Možete pustiti mašti na volju - hoćete li je jesti klot, nauljenu, sa prženim lukom, slaninom, šunkom, belim sirom, kačkavaljem koji se topi od gore...

Trend da se tradicionalna hrana nudi Beograđanima sve je prisutniji čak i u luksuznim restoranima, a menadžer ovog u kojem sam doručkovao kaže da žele da spoje tradicionalno i moderno.

- Osim popare imamo, na primer, i kačamak i palentu. Želimo da oživimo neka tradicionalna srpska jela koja su kvalitetna i hranljiva. Potražnje za tim ima, ali ne preterano. Ljudi se zainteresuju kada ih vide, pitaju čega ima u njima i kako se priprema. Inače, poparu pripremamo na sličan način kao što se to radi i u domaćoj kuhinji, ali imamo savremenu tehniku - ispričao je naš sagovornik.

Nema sumnje da je uvođenje neobičnih domaćih jela na menije beogradskih restorana i deo tržišne utakmice, da se ponudi nešto novo i nesvakidašnje, ali i opšteg trenda poznatog u svakoj modi - da je uvek popularno vraćati se na stare stvari.

Kada ste vi poslednji put jeli poparu, kakvu najviše volite i kakve uspomene vam budi?

(Kurir.rs/Telegraf/M. Beljan/Foto: Youtube printscreen)