OVO JE LJUBA, VOZAČ NA LINIJI 35 O KOM PRIČA CEO BEOGRAD: Molim vas dva mesta za decu! Jesmo li svi ušli, jel’ mogu da zatvorim vrata? Evo šta sve poručuje preko razglasa, putnici ga obožavaju

Ako vidi da neko trči ka stanici, on ne zatvara vrata, već čeka. Bez žurbe. Bez drame. Bez zatvaranja vrata pred nosem

Ovaj post pobrao je brojne simpatije na ovoj društvenoj mreži jer Beograđani umeju da cene sjajne sugrađane za volanom sa kojima svaki dan putuju od kuće do posla i škole.

Marina je ispričala toplu priču koja vraća veru u ljude, njihovu pristojnost, ljudskost i lepo domaće vaspitanje...

Njene reči prenosimo u celini...

"Retko kad se osećam kao ljudsko biće vozeći se gradskim prevozom u Beogradu. Svaki dan gužvanje, stajanje na jednoj nozi, kašnjenje prevoza, nekulturni ljudi, klima koja ne hladi ili grejanje koje radi iako je napolju vruće.

Ukoliko teglim gomilu stvari, jer ću biti odsutna ceo dan, idem na okretnicu da bih bar sela, jer ne znam kud bih sa stvarima kad često ne mogu ni sama u autobus da uđem, a kad se vraćam kući, neretko se desi da ne uspem da uđem u prvi autobus koji ide u mom smeru, već čekam da naiđe sledeći. A mogu da zamislim kako je tek roditeljima sa decom, starijim sugrađanima ili nekom ko je bolestan.

Na sve to, nesnosne gužve u poslednjih ne znam koliko meseci, učinile su život u ovom gradu dosta težim. Ali, zahvaljujući ovom čoveku, već treći dan za redom, imam osećaj da se vozim sa prijateljem.

On je Ljuba Marinković i trenutno vozi na liniji 35. Ulepšava mi dan, a da ga i ne poznajem. On vozi, ali to nije sve. On prati šta se dešava u autobusu i okolo i koristi razglas da pomogne, olakša, razveseli.

Kad on progovori u razglas, svi se sa osmehom pogledaju, atmosfera u autobusu se promeni i više ni najveća gužva ne pada tako teško. Danas, nisam izašla na svojoj stanici, produžila sam autobusom do okretnice da bih mu prišla i pitala ga da li on to radi svaki dan. Sa osmehom je odgovorio „Da, ☺️ svaki dan.“

Radi ovaj posao već dugo. Ali pre svega voli svoj posao i nije mu teško da se malo više potrudi. Ako vidi da neko trči ka stanici, on ne zatvara vrata, već čeka. Bez žurbe. Bez drame. Bez zatvaranja vrata pred nosem.

„Molim vas dva mesta za decu na srednjim vratima“
„Ispred je autobus 48, ako neko hoće da stigne“
„Jesmo li svi ušli, jel’ mogu da zatvorim vrata ?“
„Ako može jedno mesto za dete na drugim vratima“
„Stiže 25p iza nas, ako neko hoće da uhvati“
Dobar dan. Doviđenja. Prijatno.

I osmeh. Osmeh srećnog čoveka. Osmeh čoveka koji voli svoj posao.

Lajkujte, šerujete, podržite jer ovakvo ponašanje treba nagraditi i ko zna, možda inspiriše još nekog vozača. ?

Nadam se, ako se već vozite 35icom (jednom od najgorih linija u Beogradu), da ćete naići na Ljubu koji će vam, bez sumnje, popraviti dan i vratiti veru u ljude...

Hvala, Ljubo! ❤️

Objava Marine Nikolić na Fejsbuku"

(Kurir.rs/Beograd)