GIZ SE PRVI ODAZVAO: Radojičić objavio izazov Drvo za Beograd

Gradonačelnik Beograda prof. dr Zoran Radojičić uputio je danas poziv međunarodnim organizacijama, društveno odgovornim kompanijama i svim zainteresovanim stranama da se uključe u izazov „Drvo za Beograd” i na taj način zasade što je moguće više drveća kako bi Beograd bio još zeleniji.

On je na konferenciji za novinare u Starom dvoru istakao da mu je posebno drago da se izazovu Grada Beograda prva odazvala Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ, sa direktorom Gerhardom Zipelom na čelu.

– U parku Ušće, GIZ će 22. novembra zasaditi 163 stabla i oni će prvi dati svoj doprinos ovoj akciji. Zato koristim priliku da pozovem sve koji to mogu, da se odazovu ovom izazovu – rekao je Radojičić.

On je podsetio da sadnja drveća pozitivno utiče na životnu sredinu, kao i na klimatske promene na mnogo načina i iz različitih aspekata.

– Šume su pluća grada i pozitivno utuču na vazduh, vodu, smanjuju temperaturu u velikim gradovima, kao i buku. Mi smo se Sporazumom gradonačelnika, koji sam potpisao prošle godine, obavezali da ćemo do 2030. godine smanjiti emisiju ugljen-dioksida za 40 odsto, ali ono što je važnije od toga jeste naš doprinos da Beograd bude zdraviji grad i da Beograđani žive u zdravoj sredini, a sadnja drveća je ključni faktor da se to i ostvari. Beograd je usvojio Plan generalne regulacije za sistem zelenih površina i obavezali smo se da do 2025. godine sa sadašnjih 15 posto Beograd u urbanom delu ima 25 odsto zelenih površina – istakao je gradonačelnik.

On je naglasio da JKP „Zelenilo – Beograd” prosečno godišnje zasadi oko četiri hiljade stabala i oko 70.000 drvorednih sadnica, što je značajan doprinos.

– Grad Beograd u ovom trenutku pokreće i druge akcije kao što je „Drvo generacije”, u okviru koje će 197 prvih razreda zasaditi svoje drvo i pratiti ga kroz naredne godine i naredne generacije. Ja kao gradonačelnik, od prvog dana se zalažem za ozelenjavanje javnih površina i zato su mi urbana mobilnost, očuvanje prirode, upravljanje otpadom, energetska efikasnost i te kako važni, jer utiču na to da Beograd bude zdraviji grad – istakao je gradonačelnik Radojičić.

On je zahvalio GIZ-u na ovoj akciji, ali je dodao da Grad Beograd ne sarađuje sa njima samo u ovoj akciji.

– U prethodnom periodu smo zajedno radili na obuci direktora i domara u školama na temu energetske efikasnosti, a u proteklih sedam godina GIZ je dao doprinos tako što smo obezbedili da 3.125 objekata u Beogradu i Srbiji imaju energetske pasoše i tako postali lideri u regionu u toj oblasti. GIZ je dao doprinos i „pametnom sistemu” za reciklažu – istakao je Radojičić, koji je posebno zahvalio Gerhardu Zipelu na doprinosu koji je nesebično davao da Beograd bude lepši.

Gerhard Zipel je zahvalio na mogućnosti da učestvuje u ovom divnom izazovu i dodao da im je čast što su u prethodnim godinama uzeli ušeće u projektima vezanim za održivost, zelenilo, klimu i upravljanje otpadom.

– U periodu od 2015. do 2017. godine, sledeći svoj program održivosti, kancelarije GIZ-a širom sveta doprinele su smanjenju globalne emisije ugljen-dioksida u iznosu od 36 miliona tona, što je ekvivalentno emisiji ugljen-dioksida celog jednog grada poput Berlina. Značajan doprinos smo dali i u Srbiji u projektima koje je finansirala Vlada Nemačke, uz veliki doprinos sa srpske strane. Svake godine naše osoblje pravi zabavu da bi obeležilo rad u ovom lepom gradu, a ove godine smo odlučili da uradimo nešto ozbiljnije i trajnije, a to je da svako od nas zasadi po jedno drvo za Beograd. Radujemo se što ćemo, uz stručnu pomoć Javnog komunalnog preduzeća „Zelenilo – Beograd”, doprineti da jedan od najvećih i najposećenijih parkova u Beogradu postane još zeleniji – rekao je Zipel i pozvao ostale međunarodne organizacije da prihvate izazov „Drvo za Beograd” i daju svoj doprinos kvalitetnijem životu u Beogradu.

Prema njegovim rečima, procena stručnjaka je da jedno odraslo drvo tokom jedne godine preradi skoro 22 kilograma ugljen-dioksida i oslobodi količinu kiseonika koja zadovoljava potrebe jednog čoveka tokom dve godine.

– Svesni smo da sadnjom 163 stabla nećemo „spasiti” planetu niti Beograd, ali iskreno verujem da ćemo našom sveukupnom aktivnošću na tom polju i odazivom ovom izazovu preneti jasnu poruku koliko je važno da sada i u budućnosti preduzimamo sve što je u našoj moći da postignemo i na duže staze održimo ekološki i socijalni balans – rekao je Zipel.

On je izrazio uverenje da će i mnoge druge organizacije učestvovati u ovom izazovu, a da će on lično promovisati cilj ove akcije.
Konferenciji za novinare u Starom dvoru prisustvovao je i direktor JKP „Zelenilo – Beograd” Slobodan Stanojević.

(Kurir.rs/Beoinfo)