Na zgradi banke na uglu beogradskih ulica Kralja Milana i Kneza Miloša otkriven je natpis "Provereno, min njet" (provereno, nema mina) kojim su posle oslobođenja Beograda u Drugom svetskom ratu bile označene deminirane zgrade.

Natpis je obnovljen i zaštićen staklom, uz obaveštenje o njegovom značenju na srpskom, ruskom i engleskom jeziku, a zamenik gradonačelnika Goran Vesić kaže da je ponosan i srećan jer će neke nove generacije prolazeći tuda moći da saznaju šta se dešavalo u istoriji Beograda i šta taj natpis znači.

Vesić je podsetio da su prilikom operacije oslobađanja Beograda, koja je trajala od 14. do 20. oktobra 1944. godine, nacisti u povlačenju minirali veliki broj zgrada u Beogradu želeći da tako nanesu što veće gubitke Crvenoj armiji i pripadnicima partizanskih jedinica.

Inženjerci Crvene armije su, dodao je, sigurno nekoliko meseci posle oslobođenja grada, deminirali zgrade i na taj način spasili desetine hiljada ljudskih života, a na svakoj zgradi koju su deminirali, crvenom bojom su pisali "Provereno, min njet", što znači provereno, nema mina.

Podsetio je da je bilo stotine takvih natpisa na fasadama beogradskih zgrada koji su vremenom nestajali, a da se možda najduže zadržao onaj na zgradi Mekdonaldsa na Slaviji.

min-njet.jpg
Printscreen/Facebook 

Istakao je da je taj natpis podsećao na važan deo naše istorije i dodao da je prilikom rekonstrukcije fasade zgrade u kojoj se sada nalazi AIK banka, dijagonalno od "Londona", pronađen jedan takav natpis. U dogovoru sa tom bankom i Zavodom za zaštitu spomenika kulture grada Beograda natpis je, dodao je, obnovljen i zaštićen staklom, uz obaveštenje na srpskom, ruskom i engleskom jeziku šta taj natpis znači za Beograđane.

- Natpis smo zaštitili, podsetili na njegovo značenje i na taj način, kao Grad Beograd i Republika Srbija, odali poštovanje prema onima koji su u Crvenoj armiji deminirali mine i spasili desetine hiljada života i sačuvali sećanje na jedan deo naše istorije, na ono što se dešavalo u našem gradu - rekao je Vesić.

Zahvalio je AIK banci koja je to finansirala i pristala da na njihovoj fasadi bude sačuvan taj natpis, Zavodu za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, a posebno Branimiru Banetu Gajiću, koji je prvi otkrio taj natpis.

- On je poslao dopis Skupštini grada i mi smo naravno reagovali i zajednički učinili dobro delo zbog čega sam danas posebno ponosan i srećan jer će neke nove generacije, prolazeći pored te zgrade, moći da saznaju šta se dešavalo i šta znači taj natpis koji je važan za deo života mnogih građana Beograda - dodao je Vesić.

Branimir Gajić, nezavisni istraživač koji se bavi istorijom Beograda, kaže da je natpis otkrio sasvim slučajno.

- Obzirom da se bavim istorijom Beograda, bilo mi je jasno o čemu je reč. Natpis je bio u tragovima, pokriven slojem čađi i prljavštine, ali mi je kroz te tragove koji su se videli bilo potpuno jasno da gledam ćirilični natpis na ruskom i znao sam da je to natpis sovjetskih inženjeraca iz Drugog svetskog rata koji je označavao da su oni ovu zgradu proverili - rekao je Gajić.

Naveo je da mu bilo izuzetno drago što je video natpis koji je, podsetio je, čak i opevan u jednoj od popularnih pesama ''Riblje čorbe'' - "Pravila, pravila".

- Ovo je živa istorija na jednoj od najfrekventnijih raskrsnica gde svi mi svakodnevno prolazimo. Ovo nije muzejski eksponat za koji morate da odete u muzej da pogledate već prođete pored njega i ako ne znate, ostaćete uskraćeni za saznanje pored čega ste prošli, a ovako, sa ovom tablom, sačuvan i zaštićen on zaista na divan način pokazuje kako je izgledala istorija ovog mesta tokom velike bitke za oslobođenje Beograda od nacističke okupacije - dodao je Gajić.

(Kurir.rs/Telegraf)