SRAMOTA U 21. VEKU: Meštani Trešnje i Kovione i dalje nemaju vodovod, KUPAJU SE KIŠNICOM na 25 km od centra Beograda!

Meštani Trešnje i Kovione i dalje nemaju vodovod, pa skupljaju vodu iz oluka i papreno plaćaju cisterne za dovoz vode, a pijaću toče na izvoru udaljenom sedam kilometara

Radovan Filipović, jedan od organizatora peticije, koga smo s nekolicinom njegovih komšija zatekli kako toči vodu na izvoru, kaže za Kurir da su se njegovi sugrađani za kratko vreme ujedinili i da su za manje od petnaest dana sakupili više od 1.000 potpisa za uvođenje vode u Trešnji i Kovioni.

- Nadležni su procenili da bi rešenje ovog problema koštalo 100 miliona dinara i da su zbog toga odustali od izgradnje vodovoda. Mi smo na 25 km od Beograda, sramota je da ovako ljudi žive. Decenijama ljudi ovde žive bez vode, svake godine nam obećavaju da će taj problem biti rešen, ali rešenja nigde.

Tehničku vodu skupljamo s krova, iz oluka, ta voda odlazi u rezervoare u zemlji a odatle je hidrofor ubacuje u kuću. Ljudi koji su je nosili na ispitivanje kažu da ta kišnica nije za kupanje. Kupamo se vodom iz drugog rezervoara, dovoze nam vodu ljudi koji naplaćuju 1.000-1.500 po kubiku. Jefttinije je izaći na kišu i okupati se - kaže nam Filipović i podseća da najmanje sto evra mesečno izdvaja za vodu.

On dodaje da mu je većina vikendaša, koji tu povremeno dolaze, u Vajber grupi rekla da bi se trajno preselili iz Beograda, samo da imaju vodu, a da neki čak vodu toče i ispred kapele na groblju ili na najbližim izvorima kako bi zalivali bašte. Veli i da su građani jednoglasni i spremni da preduzmu i radikalnije poteze ako ne dobiju vodu:

- Ogroman je odziv za peticiju, produžićemo nekoliko dana potpisivanje, jer smo čuli da i jedan deo sela Parcani nema vodovod, pa ćemo i njih uključiti. Bunarska voda nije rešenje jer izvori brzo presušuju. Iz mog bunara su svi uzimali vodu i presušio je.

Slobodan Kerezović kaže da tu živi punih 45 godina i da nikad nisu imali vodovod, a više puta su pokušavali da to reše.

- Predsednik opštine nam je nagovestio da on ne želi da uloži novac, a da onda "Beogradski vodovod" naplaćuje priključke. Voda nas košta 50-100 evra mesečno, to je najveći trošak, skuplje i od struje, ogreva. Meštani su toliko razočarani da su spremni da preduzmu i neke drastičnije mere, poput blokade puteva - kaže on.

I Branimir Jovanović kaže da je 30 godina sakupljao kišnicu iz oluka i plaćao cisterne.

- Točim vodu na ovom izvoru, sedam kilometara od moje kuće. Nosio sam kišnicu na analizu, rekli su mi da njome ni baštu ne treba da zalivam. Mene voda mesečno košta oko 8.000 dinara. Ja sam penzioner, to je više nego strašno, jedva se snalazim da sakupim novac - kaže on za Kurir.

Foto: Kurir.rs/Ekipa Kurira