Nastavlja se oštra polemika između zamenika gradonačelnika Beograda Gorana Vesića i hrvatskog novinara i pisca Borisa Dežulovića.

Sve je počelo tako što je Dežulović najpre u intervjuu Nedeljniku okarakterisao Beograd kao "kasabu", odnosno "Dubai za siromašne i Jagodinu za bogate", tvrdeći i da glavni grad Srbije ne čine evropskom metropolom "čudovišni betonski hangari i lažni brončani baroni Minhauzeni koje gospodin zamenik selonačelnika vidi kao hrvatsku ljubomoru".

Na to je Vesić uzvratio rečima da Dežulović ima pravo da ne voli Beograd, ali da nema pravo da jednog od najvećih srpskih vladara u Srbiji naziva baronom Minhauzenom, bar ne u Srbiji. Kako je rekao, "niko od njega ne traži da voli Beograd, ali da će prestonica Srbije za njega uvek biti velegrad".

- On Beograd iskreno mrzi, sa strašću Ežena de Rastinjaka koji u Balzakovom romanu "Čiča Gorio" gleda sa uzvišice groblja na Pariz i uzvikuje: "A sada je na nas dvoje red!" - rekao je Vesić.

Na to je Dežulović uzvratio da Vesić ne pazi na časi.

- Živ je Čiča Gorio, umro nije, dok je Vesića i lektire. Zabio ga siroma Vesić sam sebi do balčaka. Šta bi rekao Honoré do Balčak: "Ko može presuditi šta je groznije, ljudi okorela srca ili prazne lubanje?" - napisao je hrvatski pisac, koji je rekao i da se "Beograd sam ubio, nije ga ubio nijedan nesretnik s Kosova ili iz Krajine, Beograd je ubio Momo Kapor, ubili su ga prvosveštenici njegova asfalta, kojekakvi Minimaksi, Bore Đordevići i sličan, vrlo gradski otpad".

Na to je danas usledio novi Vesićev odgovor Dežuloviću.

- Aleksandar Vučić mi je jednom prilikom priznao da su ga još na Pravnom fakultetu vrbovali Momo, Bora i Minimaks, te mi je postalo jasnije zašto Njujork Tajms piše o Beogradu kao jednoj od novih prestonica svetskog turizma, a Marina Abramović održava performans koji prate svetski mediji kao prvorazredni događaj u obnovljenom Muzeju savremene umetnosti, poredeći izložbu sa njujorškom. Ako sam i imao dilemu zbog čega je jedan od najvećih svetskih vajara Aleksandar Rukavišnikov pristao da napravi spomenik Stefanu Nemanji, ta dilema je konačno otklonjena. I oni rade za našu mrežu. Duhovi Mome Kapora i Minimaksa toliko su moćni, dok Bora iz Ljubljane i dalje upravlja igrom, da masovno hipnotišu ne samo srpsko javno mnjenje, već i Si Đinpinga, Džoa Bajdena, Vladimira Putina, Borisa Džonsona, Angelu Merkel, Emanuela Makrona, Redžepa Tajipa Erdogana, Viktora Orbana... - naveo je Vesić i dodao:

- Ali, u Beograd je, po ko zna koji put, došao Boris Dežulović. Objavio je svoj roman romanticnog naslova "Jebo sad hiljadu dinara" i čitav projekat obelodanio javnosti. Uzalud smo, dakle, dali ulice Tinu Ujeviću, Ivanu Meštroviću i Antunu Gustavu Matošu, trećerazredni pisac iz sela s desetak kuća kod Splita nas je razotkrio. Šta nam drugo preostaje, nego da tražimo od Slovenije da nam izruci Boru Čorbu, ubicu Beograda. Svedok je B. D., trenutno nastanjen, valjda u Splitu.

Na kraju je Vesić dao i savet Dežuloviću:

- Nije pristojno da ti kazem da si glup, Borise Dežuloviću, ali umesto te neosporne činjenice koja će ostati naša mala tajna, preporučujem ti da odslušaš Borinu baladu "Ostani đubre do kraja". Optuživši Momu Kapora, Boru Đordevića i Minimaksa da su ubili Beograd, pokazao si da, i kada koristiš metafore, nemaš trunke časti i obzira. Ali i takav kakav si, uvek si dobrodošao u našu malu, dvomilionsku kasabu. Nadam se da će ti moje pismo pomoći da prodaš bar jednu knjigu više, jer "jebeš hiljadu dinara, bolje su dve". To je tvoj plan i životni moto. Sada ću ti konačno dešifrovati naš plan, koji zaista postoji. Poslušaj Borinu baladu "Dobro jutro". To je Beograd!

Kurir.rs