Prihvatilište za stara i odrasla lica u Kumodraškoj zbrinjava sve one kojima se život surovo poigrao

Postao sam beskućnik 18. maja 2020. godine, i narednih šest meseci živeo sam na ulici. Vreme sam provodio uglavom na tri lokacije: u Savskoj bb, u Karađorđevoj ulici i u Solunskoj.

Ovim rečima Vladica Radošević, sada jedan od korisnika Prihvatilišta za stara i odrasla lica u Kumodraškoj ulici u Beogradu, počinje svoju priču za Kurir.
- Visok sam 177 centimetara, a pre Prihvatilišta imao sam 30 kilograma. Sada imam 61 kilogram i potpuno sam drugi čovek nego kad sam došao - kaže on.

Naš sagovornik je pravi primer kako život nekada može da se surovo poigra i sticajem nesrećnih okolnosti ostavi nas na ulici. Upravo to se dogodilo Vladici, inače diplomiranom profesoru geografije.

- Diplomirao sam na PMF u Beogradu, na smeru geografija, i to u roku. Jedno kraće vreme sam sredinom 90-ih radio na zameni u Petoj beogradskoj gimnaziji i dve osnovne škole u Ripnju i na Voždovcu - ističe on. Bez posla i krova nad glavom, socijalna pomoć koju je primao nije bila dovoljna da podmiri sve troškove.

- Uvek prvo platim komunalije, pa onda kupim osnovne životne namirnice. Međutim, ustanovljeno je da dugujem nekih 90 evra. Uglavom sam jeo jednom, eventualno dvaput dnevno. Tako sam i izgubio kilažu. Gazda stana u kome sam živeo rekao je da se iselim, i tako sam postao beskućnik. Nisam imao gde. Rođake nemam, ali ovde u Prihvatilištu naišao sam na dobre ljude među lekarima, socijalnim radnicima, psiholozima. Dobro se brinu o meni. Gledam TV, slušam radio. Nadam se ću se uskoro preseliti u dom za stare u Mladenovcu, čuo sam da je moguće iako nemam 65 godina - priča Vladica.

· Tekst je objavljen u sklopu projekta koji je sufinansiran iz budžeta Grada Beograda, Gradske uprave grada Beograda, Sekretarijata za informisanje

U PRIHVATILIŠTU 66 KORISNIKA

Pomoći svima kojima treba

Direktorka Prihvatilišta Nevenka Nikić Simatković ističe da će pomoći svakome ko zatraži pomoć, kao i da se dolazak realizuje preko Centara za socijalni rad.

- Trenutno imamo 66 korisnika, od 23 do 84 godine. Na smeštaju su 41 muškarac i 25 žena. Različitog su kulturnog i obrazovnog nivoa, zdravstvenog stanja, interesovanja i navika. Svima je zajedničko da su se, u jednom trenutku u životu, našli u situaciji da im je potrebna pomoć kako bi prevazišli postojeće probleme. Svi zaposleni se trude da im pruže svu pomoć u rešavanju aktuelnih teškoća. U uslovima teške epidemiološke situacije bili su podeljeni u sedam grupa samoizolacije od po 15 dana zajedno sa korisnicima, i nijedan korisnik tokom svih ovih meseci nije bio pozitivan na virus korona - ističe direktorka.