BRAJAN SE IZ BELGIJE PRESELIO U BG Oduševljen Teslom, vožnja Slavijom mu je kvantna fizika i od detinjstva je sve ukazivalo na ovo

"Moje prvo sećanje na Beograd seže u detinjstvo. Sećam se kada smo tokom porodičnih putovanja u Belgiji prolazili kroz belgijski gradić Beograd. Tada su mi roditelji govorili da je to ime i glavnog grada u Srbiji" - tako Brajan Gijom govori o prvom susretu sa Beogradom.

Taj belgijski gradić je dobio ime po pivari “Beograd” iz 18. veka kojoj je ime dato na sećanje opsade Beograda 1717. godine. Ono što mi je bilo još interesantnije jeste da se fudbalski klub iz tog grada zove Crvena Zvezda, iako nije toliko uspešan kao njegova srpska verzija.

Osim ovoga, ništa drugo u mom životu nije ukazivalo na to da ću jednog dana živeti u "pravom" Beogradu. U jednom trenutku sam se preselio u Koventri, grad u Engleskoj, kako bih nastavio svoj istraživački rad pri fakultetu.

Tamo sam živeo u zgradi po imenu Sava koja se nalazila u Belgrade Plazi pored "Beogradskog pozorišta". Izgleda da je univerzum sve vreme zbijao šale sa mnom, a ja sam poslednji to shvatio.

Malo nakon toga upoznao sam studentkinju iz Srbije, iz Beograda, i zaljubio se. Ubrzo sam naučio mnogo toga o Srbiji. Čitao sam razne knjige o srpskoj istoriji i kulturi.

Srpska kultura i nezaobilazna kuhinja

Na nedeljnim druženjima studenata donosili bismo hranu iz svoje zemlje, a ja sam jedva čekao da probam srpsku kuhinju. Probao sam knedle sa šljivama, štrudle sa makom, uštipke sa domaćim džemom od kajsije, ajvar i neke stvari koje mi se nisu svidele, kao što su to slane kokice. Delovao mi je da gde god bi Belgijanci dodali šećer, Srbi bi stavili so.

Nas dvoje smo završili fakultet u isto vreme i nastavili svoje akademsko usavršavanje u različitim laboratorijama za neuro oslikavanje, a onda smo se preselili u Beograd.

Iako sam poslednjih par godina aktivno radio na polju neuro oslikavanja i genetskih poremećaja, u svoje slobodno vreme sam pravio video igre i tajno maštao da jednog dana radim u industriji video igara. Čak sam i napravio trivia igru koja se zove “Silkado” koja je u potpunosti bila na ćirilici jer sam želeo lakše da naučim to pismo.

Imajući u vidu da sam u tom trenutku već živeo u Beogradu, iskoristio sam priliku da se prijavim za posao. Pre nego što sam se preselio u Srbiju pratio sam rad kompanije. Na Međunarodnoj konferenciji video igara u Singapuru imao sam prilike da vidim jednu od njihovih igara i oduševio se.

Nakon nekoliko intervjua, koji su bili otežani pandemijom i rođenjem mog deteta, imao sam sreću da se konačno pridružim timu gde danas radim sa sjajnim ljudima sa kojima delim razna interesovanja. Sve ovo je učinilo da se u Beogradu osećam kao kod kuće.

Kvantna teorija za vožnju Slavijom

Iako sam mnogo puta posetio Beograd i mislio da se super snalazim, bio sam zapanjen kada sam se prvi put samostalno provozao po gradu. Sa punim samopouzdanjem sam se uputio ka Slaviji i odmah mi je bilo jasno da zakoni uobičajene fizike tamo ne važe i da ti je potrebna kvantna teorija kako bi objasnio haotične putanje drugih vozača.

Ipak, uskoro sam postao iskusan vozač sa impresivnim portfeljeom najrazličitijih situacija iz beogradskog saobraćaja. Tako sam i naučio da ovde sirena ne znači da ste u životnoj opasnosti kao što je to slučaj u Belgiji.

Sava kao najpozitivnije iznenađenje

Kada ne radim, volim da se prošetam sa porodicom po Bojčinskoj šumi dok se krijem u hladu starih hrastova ili uživam u ukusnom roštilju iz obližnjeg restorana. Vikende uglavnom provodim na Adi Ciganliji.

Zaista je sjajno koliko je Beograd podređen deci, i gde god da krenete videćete da se ovde neguju porodične vrednosti. Kada sam postao otac izveo sam svoju bebu u šetnju i osetio se kao poznata ličnost, jer nam je odjednom mnogo starijih žena prilazilo sa širokim osmehom na licu i pregršt entuzijastičnih pitanja o bebi.

Jedan od iznenađujućih prednosti Beograda jeste ta što možete lako da pobegnete iz betonske džungle centra grada u prelepu prirodu samo ako pratite neku od njegovih reka.

Jedan od najlepših trenutaka u Srbiji za mene dogodio se na obali sela Progar gde reka Sava usporava i pravi rečno ostrvo sa peskovitom plažom. Toj plaži možete da priđete samo čamcem. Imao sam tu privilegiju da tamo odem na popodnevni piknik.

Iako je vodostaj bio visok za to doba godine, sećam se ukusne lubenice i sjajnih predela. To iskustvo je bilo toliko drugačije od svega što sam do tada doživao. Imao sam osećaj da sam negde u Amazoniji, a ne u Evropi.

Fascinacija Nikolom Teslom

Toliko je mesta u Beogradu koje volim da je nemoguće da navedem sve. Međutim, s obzirom da sam inženjer, fasciniran sam radom Nikole Tesle, tako da je njegov muzej jedno od mojih omiljenih mesta u Beogradu.

Kada god imam posetioce iz inostranstva, moram da ih odvedem u obilazak muzeja. Uvek ih dobrovoljno prijavim za demonstrraciju bezopasnog strujnog udara. To je uvek sjajno iskustvo!

Beograd nikada ne prestaje da me iznenađuje svojim slatkim restorančićima i kafićima. Uvek imate šta da radite i vidite u Beogradu. Nadam se da ću uskoro bolje naučiti sprski jezik kako bih mogao da se udubim u srpsku kulturu, razgovoram sa ljudima na sprskom, i pratim beogradsku pozorišnu scenu i filmski festival.

Sada, kao novopečeni otac, radujem se stvaranju novih uspomena sa mojom porodicom i prijateljima u Beogradu.

(Kurir.rs/Blic)