RADOJIČIĆ: Tiršova 2 i zdravija životna sredina su moji najvažniji zadaci

Najveća motivacija na početku obavljanja funkcije gradonačelnika Beograda bila mi je izgradnja "Tiršove 2", ali mi je takođe bilo jasno da su ekologija, odnosno zaštita životne sredine i ekološki prihvatljiv razvoj grada među najvažnijim temama za Beograd i Beograđane, rekao je gradonačelnik Beograda prof. dr Zoran Radojičić.

– U narednim decenijama oko ekologije će se "okretati" veliki novac, a procena je da bi samo u Beogradu u narednih 10 godina u ovu oblast trebalo uložiti više od pet milijardi evra. Često se negativne pojave u oblasti ekologije gledaju izdvojeno, što je pogrešno jer bi trebalo pratiti vrednosti na godišnjem nivou. Primera radi, kada imamo loše parametre kvaliteta vazduha, moramo videti kakvi su godišnji proseci, a ne samo izdvajati dane kada je situacija nepovoljna. U godišnjim analizama, Beograd ne stoji tako loše.

Gradonačelnik Radojičić je istakao da ima mnogo stvari koje bi trebalo popraviti i unaprediti i dodao da stvari nisu tako dramatične kako se u nekim trenucima čini. Poboljšanje kvaliteta vazduha je jedna od stvari na kojoj će se mnogo raditi, a urbana mobilnost je u tom smislu od izuzetnog značaja.

- Gradi se obilaznica oko Beograda, što je veoma važno jer se na izmeštanje tranzitnog saobraćaja čeka 50 godina. Dalje, tu je i metro, čija izgradnja počinje uskoro, što su suštinske stvari koje menjaju Beograd. Ništa manje važno u čitavoj ekološkoj priči nije menjanje svesti ljudi. Tu se napredak već uočava i to moramo iskoristiti. Recimo, mladi ljudi danas mnogo imaju veću svest o značaju reciklaže. Ipak, tu postoji i problem sa političkim manipulacijama po pitanju ekologije. Ko god pokušava da ispolitizuje to pitanje, ne čini dobro našem društvu – istakao je Radojičić.

Kako je rekao, Beograd ima ogromne potencijale kada su u pitanju površine pokrivene šumom i zelenilom.

– Razvoj grada ponekad dovodi do situacije da neko stablo mora da se poseče. Međutim, treba voditi računa o balansu, pa kada već moramo da uklonimo neko drvo, moramo u isto vreme posaditi nekoliko stabala. U Beogradu je tokom prethodne godine posađeno više od 4.000 stabala, a samo je u jednoj akciji, "Drvo za Beograd", koju sam ja inicirao, posađeno više od 2.000 stabala. Na taj način dopiremo do ljudi, oni danas o tome imaju veću svest nego ranije i znaju da jedno stablo godišnje proizvede dovoljno kiseonika za dve osobe – rekao je Radojičić.

Gradonačelnik je napomenuo da je potpisao ugovor kojim će biti obezbeđena kupovina uređaja za dodatnih 20 stanica na kojima će biti meren kvalitet vazduha.

– U tu svrhu će u naredne tri godine biti izdvojeno 475 miliona dinara. U ovom trenutku imamo 35 mernih mesta, a posle realizacije pomenutog ugovora imaćemo 55. Na taj način ćemo obezbediti jasan uvid u kvalitet vazduha u Beogradu. Takođe, Grad kupuje 100 novih autobusa na gas za gradski prevoz, kupujemo i 10 električnih, tako da sam uveren da ćemo u narednim godinama osetiti značajan napredak po pitanju kvaliteta životne sredine vazduha– rekao je Radojičić.

Kako je istakao gradonačelnik Radojičić, saobraćajna hijerarhija u Beogradu se menja i Grad nastoji da prednost ustupi pešacima, potom biciklistima i javnom prevozu, pa tek onda automobilima.

– To je moderan koncept na kojem radimo i svakako je najbolji za velike gradove poput Beograda. U Beogradu postoji oko 700 hiljada automobila, ali zaista nije neophodno da svi Beograđani svojim vozilima stižu od tačke A do tačke B. To možda u izvesnoj meri smanjuje komfor, ali nečega se moramo odreći da bi nam svima bilo bolje i da bismo unapredili životnu sredinu – naglasio je Radojičić.

On je podsetio da su sa širenjem pešačkih zona u centru grada počeli da se javljaju ljudi koji su bili protiv toga navodeći kao argument da to negativno utiče na kvalitet života stanovnika užeg centra grada.

– Ipak, moralo se proći kroz tu fazu. Naravno, jasno je da je veoma važno da na rubovima pešačkih zona postoje garaže kako bi ljudi koji tu žive mogli da se parkiraju što bliže svojim zgradama. Različitih mišljenja će uvek biti, svako će imati neku svoju ideju. Ali važno je da se radi. Znamo da je u periodu od 2000. do 2012. godine u Srbiju i Beograd "ušlo" mnogo novca, pa se opet ništa praktično nije radilo. Sada se mnogo toga radi, što je jedan od razloga zbog kojih je grad ponekad opterećen, mi od toga ne bežimo, ali naš prevashodni cilj je unapređenje kvaliteta života Beograđana – rekao je gradonačelnik.

Govoreći o deponiji u Vinči, gradonačelnik Radojičić je istakao da se na rešavanju situacije s ovom deponijom kontinuirano radi.

– Spalionica u Vinči je veoma važan projekat za Beograd, a pokrenuo ga je moj prethodnik Siniša Mali. Sada je taj projekat praktično u fazi realizacije. Otpad se na deponiji u Vinči gomila od 1978. godine. Dakle, problemi nisu nastali tokom poslednjih nekoliko godina. Kada čitav posao bude završen, sadašnjih 43 hektara deponije pod smećem biće zelena površina. Mnogi evropski gradovi koji su poznati po kvalitetnoj životnoj sredini su svoje nekadašnje deponije pretvorili u zelene površine. Koncept nove sanitarne deponije u Vinči će nam, između ostalog, omogućiti da proizvodimo električnu energiju. Upravo zbog toga ne mogu da razumem ljude koji napadaju taj projekat jer on predstavlja rešenje za čitavu situaciju i sigurno će biti mnogo bolje nego što je bilo – dodao je Radojičić.

Gradonačelnik Beograda je na kraju istakao da je osnovni zadatak svakog gradonačelnika na svetu da ima viziju, da zna u kojem bi pravcu grad trebalo da se razvija, kao i da su upravo svi gradonačelnici u istoriji Beograda koji su imali viziju naš grad činili boljim i lepšim.

– Ponosan sam na "Tiršovu 2" i mislim da tog projekta ne bi bilo da nisam na funkciji gradonačelnika. Ne moram ja da budem zapamćen zbog toga, nemam ja tu ambiciju, što je moja prednost. Ono što je najvažnije je da će se izgradnjom nove bolnice stvoriti bolji uslovi za lečenje dece i rad lekara. Pored „Tiršove 2“, još jednom bih naglasio koliko mi je važno da uvedemo promene koje će nam osigurati zdraviju životnu sredinu. Ima tu mnogo stvari na kojima moramo raditi, na primer, moramo uvesti promene u smislu separacije otpada i reciklaže, otpadne vode moramo tretirati na način koji će sprečiti zagađivanje naših reka. Posla je zaista mnogo, a mi s mnogo posvećenosti nastavljamo da radimo – zaključio je prvi čovek prestonice.

(Kurir.rs)