Razlog za to - pored pandemije koronavirusa, koja je uticala na cene ugostiteljskih objekata - jeste, kako tvrde upućeni, i odluka Grada da konačno reguliše rad splavova koji su decenijama, bez ikakvog reda, nicali na obalama Save i Dunava, ne poštujući nikakve arhitektonske, bezbednosne i ekološke standarde.
- U prilici smo da vam ekskluzivno ponudimo na prodaju jedan od simbola Beograda iz devedesetih godina - kultni splav-restoran "Lukas". Na jednom od najlepših beogradskih šetališta na Ušću, sa otvorenim pogledom na Kalemegdan i lokale u Beton hali. U potpalublju splava se nalazi stan, površine 229 m2, koji ima saunu, kupatilo, dnevni boravak, spavaće sobe i idealan je za izdavanje stan na dan. U prizemlju je noćni klub, površine 309 m2, kompletno sređen, s prelepom terasom koja gleda na Kalemegdan. Iznad je galerija na dva nivoa (576 m2), kompletno opremljena za razne proslave, svadbe, kapaciteta oko 250 osoba, koja takođe ima prelepu, veliku terasu - stoji u oglasu jedne od agencija za nekretnine.
Iako ovaj legendarni splav ima ukupno 1.142 kvadrata i košta 660.000 evra, to jest prodaje se po ceni manjoj od 600 evra po kvadratu, na oglasnoj tabli agencije je još od juna ove godine.
Na prodaju je i brod-restoran "Leonardo", koji se nalazi na Ušću, i to po još nižoj ceni - oko 250 evra po kvadratu. Zainteresovani kupac bi za 700 kvadrata ovog kompletno opremljenog broda, sa razrađenim poslom, trenutno trebalo da izdvoji 175.000 evra.
Printskrin
foto: Printskrin
- Ti splavovi se prodaju već duže vreme i to jako teško ide. Nema apsolutno nikakvog interesovanja. Cene su dosta pale, a i dalje nema zainteresovanih. Početna cena je bila oko 300.000 evra, ali je padala. Prošlog vikenda je smanjena za dodatnih 15.000 evra - kaže za Kurir Slađana Atanacković, agent u agenciji za nekretnine "Kvadrat", koja i oglašava ovaj splav.
Plaćaće i takse
Splav ne sme biti viši od sedam metara
Marko Stojčić, glavni urbanista, kaže za Kurir i da je u prestonici previše splavova, a da vlasnici, pre svega komercijalnih objekata, moraju da shvate da više nije moguće da bez naknade drže te objekte. Kolike će takse biti, kako kaže, zavisiće od vrste i površine plutajućeg objekta.
- Ima i nekoliko lokacija na kojima se objekti neće moći nalaziti - po 50 metara uzvodno i nizvodno od mostovskih konstrukcija, uz reni bunare, na području Kalemegdana, kao i u delu Ušća, u zoni Ratne mornarice. Splavovi u centralnoj gradskoj zoni ne bi trebalo da, zbog vizure, imaju visinu veću od šest i po do sedam metara, što je najčešće dva nivoa, dok će o izgledu splavova i arhitektonskom oblikovanju plutajućih objekata odlučivati komisija za planove - navodi Stojčić i dodaje da će se vlasnicima dati rok od najverovatnije dve godine da svoje objekte prilagode u tehničkom, bezbednosnom i u arhitektonskom smislu.
Splavovi se masovno prodaju i, kako tvrde poznavaoci prilika, nakon što su odbornici Skupštine Beograda u junu usvojili Odluku o postavljanju plutajućih objekata na vodnom zemljištu na teritoriji grada i Plan mesta za njihovo postavljanje.
Kurir TV
foto: Kurir TV
Mnogi splavovi do sada nisu poštovali propise o bezbednosti, protivpožarnoj zaštiti, fekalije i otpad su bacali u reku, neki od njih krali su i struju, a uvođenjem novih propisa ovo više neće biti moguće.
Ana Paunković
foto: Ana Paunković
Marko Stojčić, glavni urbanista Beograda, kaže za Kurir da se moglo očekivati da će jedan deo vlasnika odustati od objekata, jer novi propisi podrazumevaju da se u splavove ulaže kako bi se ispunili neophodni kriterijumi.
- U fokusu nam je bilo da odredimo lokacije gde je moguće, gde je uslovno moguće, a gde je potpuno nemoguće da se nalaze plutajući objekti. Takođe, definisali smo dodatne obaveze koje podrazumevaju arhitektonski izgled svakog pojedinačnog splava, kao i pitanje visine splava. Novina je i to što smo opredelili kategorije lokacija, odnosno gde je moguće da budu komercijalni objekti kao što su hosteli i poslovni objekti, a gde noćni klubovi, jer se prethodnih decenija sve pomešalo, zbog čega je veliki broj građana i bio nezadovoljan zbog buke - navodi Stojčić i dodaje da je ovo samo jedan u nizu dokumenata koji će baviti obalom Beograda, a da bi se primenjivao, neophodno je da se završi procedura izmene i dopune Zakona o vodama.
Dejan Zagorac, Eko-centar
Bolje da odustanu oni koji ne žele da poštuju propise
Dejan Zagorac, predsednik organizacije Eko-centar, kaže za Kurir da je problem sa splavovima u Beogradu to što najčešće nemaju rešeno pitanje odlaganje otpada, pa sav otpad ide direktno u reku, a mnogi, kako navodi, nemaju ni adekvatno rešeno pitanje bezbednosti i protivpožarne zaštite. Ova oblast, ističe, mora podrobnije da se reguliše i zbog opasnosti od poplava:
- Oni koji ne žele da poštuju pravila i propise mogu slobodno da odustanu, jer je ionako zbog prevelikog broja splavova zakrčen pristup rekama. Rad restorana i noćnih klubova mora da se uskladi s propisima i pravilima života u velikom gradu, a ako odustanu oni koji to ne žele, to onda nije šteta, već dobit za sve nas.
ČINJENICE / Šta ugostiteljski objekti na reci moraju da imaju
- dokaz da je podnosilac zahteva vlasnik plutajućeg objekta, odnosno korisnik po osnovu ugovora o zakupu ili drugog ugovora
- dokaz da je registrovan za obavljanje odgovarajuće delatnosti
- plutajuću dozvolu
- tehničku dokumentaciju za plutajući objekat, koju je overila Uprava za utvrđivanje sposobnosti brodova za plovidbu
- svedočanstvo o gradnji plutajućeg objekata za privredne svrhe Uprave za utvrđivanje sposobnosti brodova za plovidbu
- arhitektonsko-tehničko rešenje, koje sadrži tehnički opis, materijalizaciju, osnove, preseke i izglede, potrebno je bude verifikovano od strane Komisije za planove Skupštine Grada Beograda
- vodnu saglasnost uz prethodno pribavljene vodne uslove
- uslove za priključenje na elektrodistributivnu mrežu
- uslove nadležnog komunalnog preduzeća koje obavlja delatnost prečišćavanja i distribucije vode
- dokaz da mu u roku od dve godine pre podnošenja zahteva nije izrečena pravosnažna sudska ili upravna mera zabrane obavljanja delatnosti
- dokaz da je izmirio dospele obaveze prema Gradu Beogradu po osnovu izvornih javnih prihoda
ČINJENICE / Šta je zabranjeno
- vršiti zagađivanje voda i vodnog zemljišta sa i oko plutajućeg objekta (odlaganje opasnog i neopasnog otpada, kao i drugih štetnih materija na način koji može dovesti do akcidentnih situacija kojima se može ugroziti vodni režim)
- vršiti radnje, kojima se može oštetiti korito i obala vodotoka, uticati na promenu njegove trase, nivoa vode, količinu i kvalitet vode, ugroziti stabilnost zaštitnih i drugih vodnih objekata ili otežati održavanje vodnog objekta
- ugrožavati bezbednost plovidbe, sužavanje plovnog puta i ometanje plovidbe
- da na plutajućem objektu boravi veći broj lica nego što je to određeno plutajućom dozvolom
- vršiti radnje koje su u suprotnosti sa uslovima imalaca javnih ovlašćenja
BROJKE
150.000 dinara je kazna za one koji splav postave bez odobrenja ili ne uklone splav u propisanom roku i za njim očiste deo vodnog zemljišta 100.000 dinara je kazna za one koji splav ne održavaju redovno i ne uklanjaju otpatke i nanos oko splava, kao i za one koji ne postave tablu sa oznakom zone 319 plutajućih objekata, prema procenama, ima na Savi i Dunavu
VUČIĆ SA ČUVENIM PROFESOROM NASTARIJEM: Energija, hrana, voda, uz stabilne javne finasije, biće najvažniji elementi za razvoj i uspeh država u svetu budućnosti