Svim Beograđanima Blok 70 je dobro poznato mesto, čiju adresu u razgovoru nije čak potrebno ni posebno navoditi, već samo reći "idem kod Kineza".

Jedan od simbola grada skoro je nestao 12. avgusta. Fotografije i snimci Bloka 70 u plamenu nisu prestajali da se dele mrežama, a ni sada, gotovo mesec dana kasnije, šok i tuga onih koji su ovim požarom oštećeni ne jenjavaju.

- Taj tržni centar ima 420 radnji, sada više od polovine nije u funkciji. Vlasnici i radnici preko 200 lokala izgubili su posao i ne mogu više da rade. Gubitak je ogroman i ako kažemo da je u samo jednoj radnji prosečna šteta 100.000 evra, samo u robi i pazaru, puta 200 lokala, dolazimo do cifre od 20 miliona evra. To je 200 i srpskih i kineskih porodica koje su živele od toga - kaže za Šen Hong, predsednik Udruženja vlasnika lokala.

whatsapp-image-20210813-at-8.25.25-am-1.jpg
Marko Nikolić Espreso 

U avgustu, to 12. uveče, kada je tržni centar goreo, Šen se kao vlasnik našao na licu mesta i posmatrao svoja tri lokala u plamenu.

- Video sam mnogo ljudi, i Srba i Kineza kako plaču. Nikada nisam video toliko naroda koji se okupio da gleda neki požar. Na ulici, tramvajskim šinama i zelenim površinama stajali su parkirani automobili ljudi koji su došli da gledaju kako im gore lokali. Mnogo ljudi je plakalo taj dan. Imao sam prilike da razgovaram i sa jednom mladom ženom, koja mi kaže: "Mene je ovaj lokal školovao, sada školuje moju decu. Od njega smo dva puta godišnje išli na odmor i živeli normalno. Ne mogu da zamislim da ga nema", eto, to se najviše čulo te noći u Bloku 70 - priseća se Šen.

Osim vlasnika lokala i radnika koji su u njima radili, krug oštećenih mnogo je širi, počevši od njihovih porodica do ljudi koji svoje radnje u unutrašnjosti snabdevaju isključivo robom iz ovog tržnog centra, koje više nema.

- Jako tužno je bilo, zaista, Kinezi su delili fotografije požara i pokušavali jedni drugima da daju podršku. Kinezi i Srbi su bili ujedinjeni u tom beznađu, jer ne zaboravite da ima mnogo ljudi kako iz Bograda, tako i iz unutrašnjosti, koji tu nabavljaju robu, a da ne govorimo o zaposlenima u radnjama koji tu rade i preko 20 godina. Odjednom sve to gori pred vašim očima! Taj tržni centar u Bloku 70 ima duše, živ je, stalno se nešto dešava, ljudi cirkulišu, kupuju, sednu da pojedu neki kineski specijalitet... Sve to je pretilo da potpuno nestane te noći kada je izbio požar - kaže Marija Anđelković Novaković, prevodilac za kineski jezik, i pokazuje nam poruke Kineza koji izražavaju zahvalnost vatrogascima koji su učestvovali u suzbijanju požara.

234577211-522298589101062-156287396973353110-n.jpg
Kurir 

Najviše ga boli, kaže Šen, kada čuje ljude da izgovaraju rečenicu: "Kinezi nisu ugasili šporet, pa su zapalili svoj tržni centar" i objašnjava nam da i ako je vatra krenula iz restorana, nisu je izazvale električne instalacije, jer se u kineskoj kuhinji šporeti ne koriste.

- Pošto su u 17 i 30 izašli i poslednji radnici, plinski rešo bi zapalio centar već u 18, da je bio problem u njemu, a ne tek u 20 časova. Osim toga, savremene plinske boce ne eksplodiraju, već samo izbace ventile - uverava nas Šen, i kaže da će se truditi da se tržni centar rekonstruiše što pre.

- Iako je bilo teško gledati kako lokali gore, ne želimo nigde da se selimo i uradićemo sve što treba da se tržni centar popravi i sredi. Kinezi su takav narod, uvek jedinstveni, setimo se koliko su robe i pomoći poslali u Obrenovac tokom poplava.

(Kurir.rs/Blic)