Kad je Korbizije rekao za Beograd da je najružniji grad na najlepšem mestu, imao je pred sobom rezultate viševekovnih rušenja jer, što bi Borislav Pekić rekao, nema grada na svetu oko koga su se jagmili toliki narodi, pod čijim su se bedemima vodile tolike bitke, koji je toliko puta menjao vlasnika i pedeset puta uništavan da bi se svih pedeset puta ponovo iz istorijskog groba podigao - kao što je naš Beograd.

Danas je Beograd moderan evropski grad, još uvek na najlepšem mestu na čemu mu mnogi zavide, ali miljama daleko od najružnijeg. U poslednjih deset godina, mnoge stvari su se promenile na bolje, ali projekat „Beograd 2030" vizija je grada koji će našu metropolu u potpunosti transformisati.

U pitanju je program za sve Beograđanke i Beograđane, program opštih vrednosti i desetogodišnjeg plana razvoja, podeljen u devet poglavlja koja obuhvataju najvažnije društvene, tehnološke, ekonomske i ekološke projekte. U okviru poglavlja "Održivo okruženje" navedeno je da upravo zahvaljujući svom položaju, Beograd ima veliki potencijal za izgradnju okruženja u kome su ulaganja sve veća, a razvoj grada sve brži.

Plan je da razvoj naše prestonice bude takav da ne ugrozi potrebe stanovnika za zdravim i čistim okruženjem, usput stvarajući uslove za privredni rast koji će podrazumevati smanjenje uticaja na životnu sredinu i promenu načina na koji proizvodimo i trošimo prirodne resurse.

Kao prioritet u oblasti zaštite životne sredine, nastaviće se sa ulaganjima u prečišćavanje otpadnih voda, reciklažu otpada i ozelenjavanje urbanih područja. Takođe, u okviru programa predviđeno je korišćenje najsavremenijih digitalnih tehnologija u funkcionisanju grada i gradskih komunalnih preduzeća, koje će život Beograđanima učiniti komfornijim, bezbednijim i jeftinijim.

U fokusu će biti glavni problem sa kojim se suočavaju i ostali veliki gradovi -- zagađenje vazduha jer, kao i u svim velikim gradovima vazduh u Beogradu je mnogo zagađeniji nego u ruralnim područjima i u većini drugih gradova Srbije. Kvalitet vazduha nije lošiji nego pre deset godina, što je dobra vest, ali nije ni bolji.

Ipak, mere monitoringa i unapređenje informisanja o kvalitetu vazduha doprineće donošenju pravih i pravovremenih odluka u pravcu zaštite vazduha. Sekretarijat za zaštitu životne sredine već sprovodi redovne aktivnosti merenja, analize i kontrole stanja vazduha i informisanja građana, ali u cilju redovnog izveštavanja u planu je nabavka 25 novih mernih stanica za merenje zagađenja. U okviru projekta „Pametan grad", na 245 lokacija biće instalirani merači zagađenja tako da će građani preko aplikacija u svakom trenutku znati kakvo je zagađenje u određenom delu grada, a Grad će moći da prilagođava mere za unapređenje stanja kvaliteta vazduha u tim krajevima.

Problem zagađenja rešavaće se, između ostalog, i kroz projekte koji će unaprediti saobraćajnu infrastrukturu, na prvom mestu izgradnja prve dve linije metroa smanjiće saobraćaj u gradu za 20-30 odsto, dok će izgradnja 186 kilometara pruge BG voza i povezivanje svih prigradskih opština izuzev Grocke, smanjiti broj autobusa za čak 30 odsto.

Učinjena ulaganja u nabavku ekološki prihvatljivijih autobusa doprinela su tome da je i pored intenziviranja obima pruženih usluga u javnom saobraćaju došlo do smanjenja emisije zagađujućih materija u periodu od 2011. godine za gotovo 50 odsto, ali planirana su dalja ulaganja u vidu kupovina električnih autobusa, autobusa na gas, autobusa koji ispunjavaju standard „evro 6".

Za pet godina u Beogradu više neće biti autobusa koji koriste dizel gorivo, dok za deset neće biti nijednog autobusa koji koristi fosilno gorivo, a ukupna ulaganja u unapređenje ekološke održivosti i efikasnosti autobuskog podsistema u vozila će do 2026. godine iznositi preko 163 miliona evra.

Što se tiče vozila privatnih korisnika, situacija je takva da preko 63,54 odsto registrovanih vozila u gradu koristi dizel gorivo, dok se u nekim zemljama već najavljuje zabrana korišćenja i benzinskih motora, tako da ih od 2025. neće biti u prodaji. Proces pribiližavanja tom stepenu odgovornosti ima više strana, ali u Beogradu je u planu da se pojača insistiranje na strožim kriterijumima za prvu registraciju polovnih automobila, najmanje na standard „evro 5". S druge strane, grad će davati subvencije za kupovinu hibridnih ili električnih automobila, kao i za razvoj infrastrukture za saobraćaj električnih vozila u smislu punktova za punjenje baterija.