NEPRIJATNA SCENA IZ KAFIĆA U CENTRU BEOGRADA: Došao s kolegama na sastanak, a ono što je konobarica uradila ostavilo je sve u ŠOKU

Svaki vlasnik kafića ima prava da odredi šta želi u svom lokalu, a šta ne želi. Tako sve češće možemo čuti da su u lokalima zabranjeni kućni ljubimci, laptopovi, pa čak i deca u nekim ekstremnijim situacijama.

- Juče sam imao zakazan poslovni sastanak sa dvoje kolega. Ja sam daleko najmlađi sa 35 u grupici koja je trebalo da se nađe, drugi član je moj mentor koji se bliži 60 sa sve komplet sedom kosom i treća je jedna apsolutna dama blagog glasa i naravi koju sam tek upoznao, predpostavljam da je pregurala 50 ili da je tu negde. Ovo je relevantno da bi razumeli da nikako ne bi mogli da budemo pomešani sa tri studenta kasnije u priči.

Nalazimo se na mestu po njenom izboru… Centar Beograda, malo zavučen kafić. Nikakvo fensi mesto, prosek proseka. Kasnim malo jer nema parkinga hvala bogu. Javljam se koleginici da tražim parking “samo polakoo, ne žurite, probajte ulicu ispod ima često mesta, ima i divlji parking iza frizerskog salona prekoputa, ja sam evo sela na sprat kad dodjete. Dolazim, sa sve torbom za lap top. Veoma mali kafić kako se udje u prizemlje, čim uđes tu je šank možda par stolova. Kažem dobar dan, klimnem glavom, krenem uz stepenice koje su odmah pored. Čujem kad sam već na pola “Alo dečko!” malo agresivnim tonom, naravno ne shvatim da je meni upućeno.

Spazim koleginicu, rukujem se “Kako ste?” “Super, našli ste znači parking” I tu se sve normalno na sta sam navikao- završava. Dolazi za mnom uz stepenice konobarica, već veoma agresivna, kaze glasno “Ti mene ne čujes, a?!” “Meni kažete?” “Da tebi, ne mozes sa lap topom unutra!” “Molim? Što?” Pogleda konobarica ulevo, za stolom koleginica, sa već uključenim lap topom, skroz začuđena (ona ima ranac pa je izgleda nisu proganjali odmah kao mene).

- Tebi odma da kazem, ne moze lap top! Zatvaraj to! - zaista se izdere na 20 godina stariju ženu.

Ja u šoku, koleginica pita tim tihim mirnim glasom “pa sta je problem pobogu, zasto vičete?”

- Šta vam nije jasno? NE MOŽE LAP TOP! - Dere se. Ljudi za susednim stolom gledaju.

Mi se gledamo začuđeno.

- Ajde zatvaraj - kaže konobarica. Koleginica uzme da se izvinjava meni sa “ja ne znam šta se dešava”. Ja pitam konobaricu, a što je to problem. Pojavljuje se na stepenicama treći kolega, sa sve trećim lap topom u tom momentu i pita šta se dešava. Kao scena iz filma.

Tu i dalje neproporcionalno drska konobarica objašnjava da strogo ne moze lap top. Da možemo samo da završimo piće i da idemo, da ne mozemo da otvaramo lap topove. Kako mene nije htela ni da pusti da sednem jer je videla torbu, a koleginicu nije videla, “ona me je prevarila što je naručila, pa posle izvadila lap top da ne vidim”.

- Zašto? Ali nećemo da trošimo ni struju ni wifi? - pitali smo, a od nje je smo dobili odgovor koji nas je šokirao:

- Nije zbog toga, dosta nam je više stoke od studenata koja je kafić pretvorila u biblioteku sa lap topovima.

Koleginica se izvinjava što nas je tu pozvala, ja i dalje začuđeno gledam konobaricu, razmišljam se da li me nameštaju, da je šala u pitanju, kolega se smeje onako od srca mojoj faci i zajebava se sa “hvala na komplimentu, ali mi odavno nismo studenti”.

Naravno kažem joj da nećemo nista, da idemo. Koleginica se pakuje, kaze konobarici da joj način komunikacije nije ok, čak i da smo nesto skrivili, da zna vlasnicu i da 10 godina tu pije kafu, da će se žaliti.

- Dole je vlasnica, žali se - inace, da sve vrene ne persira.

Siđemo, stvarno uzme da priča sa vlasnicom dok plaća kafu. I ona kaze (kasnije saznajem) mušteriji koja redovno dolazi 10 godina tu, sa sve mužem, da može da ostane, ali da spakuje lap top, ali samo jer je zna. Ona neće više nikoga sa lap topom, jer joj je pun kafić studenata koji sede po 3 sata za lap topom tu da uče.

Ja se ubacujem sa “pa dobro sta je tu problem ako plate?”

- Pa šta ti hoćeš, on meni da naruči jedno piće i da sedi 3 sata?

- Pa tražite im da naruce po piće na svakih sat vremena?

- ŠTA SAT VREMENA DA MI SEDI SA JEDNIM PIĆEM?!

- Pa povećajte onda cenu pića da vam se isplati ili da prestanu da dolaze studenti ako toliko smetaju.

Ma ne interesuje me, čak ni da platite, neću da gledam ljude sa lap topovima.

Kaže kolega:

- Ali prazni su vam stolovi gore trenutno, nije mi jasno sto je problem? Ajde da nema mesta od toga, ali ima mesta? Nije logično.”

- Ma ne zanima me neću da ih gledam.

- Ti misliš da bi oni naručivali piće svakih sat vremena?A i da bi dali bakšiš? - ubacuje se konobarica meni.

Odemo prekoputa u restoran. Malo high end etno restoran. Ne smeta im da izvadimo 3 lap topa dok ljudi okolo jedu i da naručimo samo 2 limunade i kafu. Daju nam jos produžni kabal! Objasnimo se za nekih 30 minuta oko posla. Posedimo jos 30 samo raspravljajući o iskustvu od ranije i teorijama da li je to ok ili ne. Ode koleginica. Naručimo kilo i po jagnjetine, naručimo sve što ide uz to. Još 2 ture pića.

- Ajde još jednu turu samo u inat ovima prekoputa - po recima kolege. Drmnemo konobaru dobar bakšiš, kaže kolega “e sad sam miran”. Ispričamo se sa konobarom oko slucaja, kaze nam da ovi prekoputa leti imaju ispred baštu pa da ima ljudi, a da su prazni skroz čim zahladni ovako. Dakle logike bez da nas teraju sad - napisao je ovaj muškarac.

Da li se vi slažete sa vlasnicom kafića ili mislite da su postupili loše?

(Kurir.rs)

Bonus video: