Poslodavci se sve češće suočavaju sa lažnim bolovanjima zaposlenih koji u velikoj meri utiču na efikasnost poslovanja, ali i u značajnoj meri demotivišu druge zaposlene kada se oseti i prepozna da bolovanje nije zasnovano na stvarnim potrebama i sprečenosti za rad.

Lažna bolovanja je izuzetno teško dokazati. Razlog tome jeste reč poslodavca protiv reči zaposlenog koji bolovanje koristi. Na Tviteru je nedavno jedna korisnica predstavila slučaj svoje prijateljice koja se našla u problemu zbog lažnog bolovanja:

"Treba mi pravni savet. Drugarica radi u državnoj firmi, uzela je bolovanje da bi išla na neko punoletstvo, međutim pravnica koja je ne voli pošalje joj nekakvu kontrolu na vrata? Ovi je ne nađu kući. Da li postoji šansa da joj daju otkaz? Ne znam da li je na neodređeno", napisala je ona na Tviteru.

Na ovu objavu ljudi su ostavljali brojne komentare:

"Pa suštinski može reći da je kod roditelja kući ležala? Mislim koliko je relevantno zakonom da moraš ležati baš u kući u kojoj ziviš jer si na bolovanju..

"To je krivično delo - falsifikovanje službene isprave. Vama je normalno da obećavate falsifikovane dokumente?"

"Pa ništa kad vam odbije firma zahtev za godišnji vi recite sebi kako je to dobro i kako će ekonomski tigar zbog vašeg neizostanka da raste i odmah će vam biti bolje", "Radim 23 godine u Srbiji i nije mi se desilo da mi niti jedna firma u kojoj sam radio odbije zahtev za GO", "Pa...valjda bi trebalo da dobije otkaz? Mislim, valjda nam je svima u interesu da takva osoba dobije otkaz?"

"Bukvalno sve može da se desi. Sve je stvar koliko se neko zainatio. Trebalo je godišnji da uzme i u tom slučaju je najbezbednije".

"Mogu da joj daju otkaz, imaju osnov. I realno, u Srbiji žene dobijaju otkaz nakon porodiljskog, šta očekuje", bili su neki od komentara korisnika na TViteru.

Lažno bolovanje i Zakon o radu

Proverom bolovanja zaposlenih se inače bave i brojne detektivske agencije koje nude ovu vrstu usluge za 150 evra dnevno i u tu cenu je uključen izlazak na teren, gde se proveravaju zaposleni da li su kod kuće, ali i korak više kao što su razgovor sa komšijama i slično.

Zloupotreba bolovanja inače spada u stavku Povrede radnih obaveza ili radne discipline. Član 103. Zakona o radu, stav 5. koji glasi:

„Ako poslodavac posumnja u opravdanost razloga za odsustvovanje sa rada u smislu stava 1. ovog člana, može da podnese zahtev nadležnom zdravstvenom organu radi utvrđivanja zdravstvene sposobnosti zaposlenog, u skladu sa zakonom.“

Ukoliko se utvrdi da je zaposleni koristio lažno bolovanje i time doveo u zabludu poslodavca, članom 179 Zakona o radu definisano je da:

„[...] poslodavac može da otkaže Ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze [...] i ako zloupotrebi pravo na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad.“

Zabrinjavajući podaci o broju lažnih bolovanja u Srbiji

Procene su da je u Srbiji, od 280.000 bolovanja koliko se otvori godišnje, lažno čak oko 15 odsto. To znači da više od 40.000 radnika svake godine odsustvuje sa posla, iako nema nikakvih zdravstvenih tegoba. Razlozi za uzimanje bolovanja među radnicima su različiti. Neki to rade zbog nezadovoljstva na poslu, drugi zbog raznih privatnih obaveza, nekada su čuvene bile razne epidemije koje su se poklapale s berbama malina, setvom, turističkom sezonom, itd. Zaposleni uz pomoć lažnih doznaka, sređenih preko veze kod izabranog lekara, izostaju sa posla više od dvadeset dana. Onda se vrati na svoje radno mesto kako bi izbegao izlazak pred lekarsku komisiju. I čim prođe nekoliko dana, on ponovo javi da je bolestan i ne dolazi na posao.

(Kurir.rs/MONDO)