Znamo da je to uvek bila jedna od misija Bitefa i u prvom redu njegovog umetničkog direktora Jovana Ćirilova, koji želi da tu Bitefovu krunu dragulja uvek upotpuni nekim novim imenom, kazao je Ivan Medenica

BEOGRAD - Teatrolog i pozorišni kritičar Ivan Medenica izjavio je, uoči zatvaranja ovogodišnjeg Bitefa, da je "pre svega značajno što se Bitef uopšte desio u ovakvim ekonomskim okolnostima".

"Bilo je reči da Bitef ove godine ima manje predstava nego obično, ali treba imati u vidu realnost. Broj predstava apsolutno nije merilo. Treba da nas interesuje nivo, umetnički, intelektualni i društveni značaj tih predstava", rekao je on.

Ocenjujući da je na osnovu onoga što smo videli to merilo zadovoljeno, istakao je da je Bitef ove godine prikazao rad nekih značajnih svetskih umetnika i trupa, koje do sada nismo imali prilike da vidimo u Beogradu.

"Znamo da je to uvek bila jedna od misija Bitefa i u prvom redu njegovog umetničkog direktora Jovana Ćirilova, koji želi da tu Bitefovu krunu dragulja uvek upotpuni nekim novim imenom", kazao je Medenica.

On je naveo da su to francuski autor Žoel Pomera, flamanski reditelj Ivo van Hove i njujorška trupa "Nature Theatre of Oklahoma".

"U smislu informisanja o onome što su trendovi u svetu i tog "bitefovskog", tragalačkog pozorišta, to je sigurno zadovoljeno", ocenio je Medenica dodajući da smo "nažalost, svedoci da Bitef u promenjenim političkim i kulturnim okolnostima nema više onu snagu, niti može da je ima, kao 60-ih i 70-ih godina, kada je ovo bila sasvim druga zemlja i drugi grad".

On bi želeo da "bez obzira na realnost, Bitef zadrži i tu ambiciju, da makar jedno ime godišnje ili jednom u dve godine plasira na svetsko pozorišno tržište, da se može reći da je nečija međunarodna karijera krenula sa Bitefa".

Medenica smatra da se taj deo misije Bitefa najpre može ostvariti u regionalnom programu, priznajući da je prema njemu u početku bio skeptičan. "Činilo mi se da je to korak unazad, da sad Bitef više nije stecište svetskih tendencija u savremenom pozorištu, nego nekih regionalnih".

Ipak, dodao je on, regionalni program je vremenski koncentrisan u nekoliko dana, što je dobro, jer je u prvom redu namenjen stranim stručnjacima, direktorima međunarodnih festivala, kritičarima koji dođu u Beograd i imaju jedan uzorak - "šou kejs" pozorišta u regionu.

Povodom spora između glumaca i upravnika Ateljea 212, Medenica je izjavio da mu je "drago što su glumci ostali na svojim stanovištima" i dodao da njihovi zahtevi traju najmanje dve godine, te da predstava "Zoran Đinđić" ne može biti razlog nezadovoljstva, kako je pokusavalo da se plasira u medijima.

On je primetio da bi upravnik Kokan Mladenović "mogao da bude viđen ne u ulozi onoga koga se napada politički, nego onoga ko druge cenzuriše" i naveo slučaj predstave "Da nam živi, živi rad" rediteljke Anđelke Nikolić.

"Drago mi je što su glumci ostali pri svojim stavovima, ne samo zbog njih i Ateljea i kulture, nego uopšte da se vidi da u ovom društvu svesni građani kada su im neka prava ugrožena imaju hrabrosti i odgovornosti da u svojim zahtevima istraju", naglasio je Medenica.

On je ocenio da je "najveća odgovornost na gradskim instancama koje su dozvolile da se ovaj problem do te mere razvlači i nisu reagovale", ali je napomenuo da mnoga tela koja je postavila Skupština grada jesu reagovala.

"Upravni odbor je većinski podržao zahteve za smenu Mladenovića, koje je najveći deo glumačkog ansambla izneo u junu, a predsednika UO postavlja Skupština grada. Oni su dobili podršku i od visokih funkcionera zaduženih za kulturu u Skupštini i nejasno je šta koči rešavanje ovog slučaja", rekao je Medenica, dodajući da je, po njegovim mišljenju, to gradonačelnik Đilas.

On je izjavio da je većina zahteva glumaca na mestu, ali da je, sa druge strane, upravnik detektovao jedan važan problem.

"Ukoliko Mladenović bude razrešen dužnosti, mislim da ćemo doći u fazu da se cela stvar ponovo proceni i kada on bude snosio konsekvence za ono za šta ga se optužuje, a to nisu beznačajne optužbe, da se vidi šta je bilo pozitivno u tom mandatu".

"Pozitivno je bilo detektovanje problema. Mladenović jeste detektovao probleme za koje svi znamo u funkcionisanju pozorišnog sistema, a ja bih rekao i mnogih javnih službi i servisa u ovoj zemlji. Pogrešan je bio način na koji je to želeo da rešava, jer problem je sistemski i tiče se zakona", izjavio je Medenica.

On je naglasio da "ne može ni jedan direktor ustanove, niti jedan gradonačelnik da nekim svojim listama ko koliko radi, rešava sistemske probleme, koji moraju biti zakonski regulisani".

"Mi znamo, mada hvala Mladenoviću što je tu temu bacio u javni prostor, da je postojeći sistem truo. Nema dileme da ima zloupotrebe od strane glumaca, da ima toga da ste negde na plati, a ne radite u tom pozorištu, da otkazujete obaveze na mestu gde zarađujete, a zapravo tezgarite. To su neprihvatljive stvari, za koje moraju da postoje zakonski okviri da budu sankcionisane", zaključio je on.

Medenica uskoro odlazi u Berlin, gde ima godišnju stipendiju u istraživačkom centru pri Fraj univerzitetu, na departmanu za teatrologiju.

"To je jedna od najjačih katedri za studije pozorišta u Nemačkoj. Radim naučno istraživanje i pišem monografsku studiju o radu Jožefa Nađa, a akcenat je na izvođačkim aspektima pozorišne umetnosti i na multikultularnosti", rekao je on.

Medenica je ocenio da je Nađ sa ovih naših terena najbolji primer za to - "umetnik koji je iz Srbije, Mađar, živi u Francuskoj najveći deo godine i tamo je stvorio svoje najznačajnije delo, međunarodno poznat i priznat, sa uticajima u njegovom radu koji dolaze iz Japana, drugih delova Dalekog istoka, srednje Evrope, a vrlo ukorenjen u svojoj sredini, u svojoj Panoniji".

"Nađ je izgradio umetnički centar u Kanjiži, vrlo često tu dolazi, on i njegovi prijatelji iz celog sveta tu drže radionice. Mislim da je zaista ponos ove naše kulture", istakao je Medenica.