KAKO JE TITO PROŠIRIO KAPACITET SAVA CENTRA

Uskoro, početkom novembra, očekuje nas otvaranje renoviranog kongresnog i poslovnog dela Sava Centra. Posle više od dve godine temeljne obnove, ovaj simbol Beograda primiće prve posetioce. Kažu da verovatno nema Beograđanina koji barem jedanput nije kročio u ovaj objekat, a mnogima koji su samo auto-putem prošli kroz prestonicu ovo zdanje je prva asocijacija na glavni grad. Iako verovatno mislimo da znamo sve o Sava Centru, to baš i nije tako. Njegova rekonstrukcija posle četiri decenije otkrila nam je mnoge tajne.

2

Osim pod zemljom, nekoliko iznenađenja sačekalo ih je i u samom objektu. Jedno od njih je postojanje u to vreme takozvane komandne sobe koja je korišćena prilikom održavanja značajnih međunardonih, pre svega političkih događaja, a i iz koje je bilo moguće kontrolisati okolinu objekta. Odavde su se, na primer, mogli sključiti semafori na saobraćajnicama koje okružuju Sava Centar.

3

Sava Centar po projektu poznatog arhitekte Stojana Maksimovića izgrađen je za rekordno vreme sedamdesetih godina prošlog veka za potrebe organizacije Konferencije o evropskoj bezbednosti i saradnji. Radilo se usred zime, a ta zima bila je posebno oštra i hladna zbog čega su građevinci imali problem sa tvrdoćom betona. Jedan od inženjera KMG Trudbenik koje je gradilo objekat predložio je da se beton greje električnom strujom. Uprkos strahu da beton možda neće izdržati, ovo se pokazalo kao spasonosno rešenje.

4

Velika dvorana, poznata i kao Plava dvorana u prvim nacrtima trebalo je da ima dve i po hiljade sedišta. Pred sastanak sa predsednikom Titom tadašnji gradonačelnik Beograda Živorad Kovačević je smatrao da tolika sala neće naići na podršku i na pitanje Tita koliko su planirali mesta odgovorio mu je dve hiljade. Tito mu je na to uzvratio: „ništa bez četiri hiljade“.

5

Osim za veći broj sedišta, Titu najviše možemo da zahvalimo što je postojala politička, kao i finansijska podrška da se ovakav objekat izgradi. I danas na ulazu u Sava Centar stoji tabla sa njegovim rečima zahvalnosti graditeljima. Ostalo je zabeleženo da je Tito bio jako zadovoljan izgledom objekta, kako spoljašnosti, tako i enterijera. Prilikom jednog obilaska Jovanka Broz sumnjičavo je primetila kako joj velike cevi u enterijeru čudnjikavo deluju, na šta joj je Tito ljutito odgovorio: “ne razumeš se ti u to, to je nova industrijska arhitektura”. Mnogima nije poznato da je “nova industrijska arhitetkura” bila u konkurenciji za najznačajnije svetsko priznanje u arhitekturi, Prickerovu nagradu.

6

Mnogima nije poznato da Sava Centar poseduje jednu od najvećih kolekcija umetničkih dela koje se nalaze van muzeja. Zanimljivo, pojedina od ovih dela, među kojima su tapiserije Mirjane Morače i Nadežde Bulajić, kao i jedinstveni kolaž Peđe Milosavljevića, zbog impozantnih dimenzija nisu mogle da budu premeštene tokom rekonstrukcije, pa su uz pomoć stručnjaka Muzeja grada Beograda zaštićeni od građevinskih radova. Sva izmeštena dela biće vraćena da krase enterijer tako da će Sava Centar. Vodeći računa o posebnoj vezanosti Beograđana za ovaj objekat, novi vlasnik Delta Real Estate potrudio se maksimalno da očuva ne samo spoljašnost fasade, nego i unutrašnji enterijer. Tako su delovi nameštaja koji su decenijama krasili Sava Centar restaurirani i imaće svoje mesto u obnovljenom objektu.

Sava Centar krije brojne tajne, mnoge će ostati zauvek skrivene i poznate samo pojedincima. Možda će neke od njih otkriti budući posetioci istog, a opet novog Sava Centra.

Promo