POGLEDAJTE KAKO IZGLEDA PROKOP: Poslednje pripreme pred otvaranje! Posle pola veka dobijamo novu železničku stanicu ZA PONOS

U holu nove stanične zgrade - biletarnice, info pult Turističke organizacije Beograd, ugostiteljski objekati, pekara, prodavnica.

Na zadovoljstvo milionskog broja putnika koji sve više biraju voz, stanična zgrada doprineće boljem utisku, a postaće i simbol razvoja srpske železnice. Projekat za izgradnju Prokopa usvojen je 1971, dok je idejno rešenje završeno tri godine kasnije. Radovi su počeli u oktobru 1977.

Iako je tada najavljeno da će biti završeni 1979, zbog loše ekonomske situacije u Jugoslaviji, odužili su se i 1980. godine su prekinuti. Skoro 50 godina kasnije, biće otvorena stanična zgrada - sastavni deo Železničke stanice Beograd Centar.

"Moram da napomenem da se na završetak posla čekalo 47 godina, međutim bilo je potrebno malo više od godinu dana radova da ovaj velelepni objeka bude izgrađen", kaže Nenad Stanisavljević iz Infrastrukture železnice.

U holu nove stanične zgrade - biletarnice, info pult Turističke organizacije Beograd, ugostiteljski objekati, pekara, prodavnica. Liftovima i pokretnim stepenicama putnici izlaze na perone ispod zgrade.

"Kad uđete vi ne vidite jedan sofisticiran sistem pun složene opreme koja je složena u jedan prost sistem koji upravlja ne samo staničnom zgradom nego i onim delom ispod kote 105, a s druge strane kao obični posetioci i kao putnici moći ćemo da uživamo u sadržajima stanične zgrade i da vidimo inženjerski poduhvat, a to je više od 700 tona čelika ili 24 kilometra čeličnih šipki koji su ugrađeni u ovaj prostor, ono što nosi ovaj krov", kaže Ivan Vujičić, direktor kompanije PFB.

Urbanističkim projektom stanična zgrada Beograd Centar deo je kompleksa u okviru kojeg će biti izgrađeno 12 poslovnih funkcionalno odvojenih objekata i višeetažna garaža. Očekuje se da će radovi biti završeni tokom 2025. godine.

"Prokop ustvari nije samo glavna železnička stanica, ona je i simbol modernizacije srpskih železnica. Stvara jednu kompletnu sliku i sa brzom prugom od Beograda do Novog Sada i kasnije od Novog Sada do Subotice i sa budućom brzom prugom od Beograda do Niša. Ova zgrada je ustvari simbol jedne nove, lepše železnice, srpskih železnica", kaže Nenad Stanisavljević.

Kroz prokop dnevno prolazi 300 vozova. Naredne godine očekuje se početak gradnje prvog i drugog koloseka, a najavljena je i izgradnja nove prilazne saobraćajnice, kojom bi se sa auto-puta prilazilo glavnom ulazu beogradske železničke stanice.

Kao deo beogradskog železničkog čvora, Prokop, sa novom staničnom zgradom, postaje železnički centar glavnog grada. Zanimljivo je reći da je ideja o Prokopu potekla pre 100 godina.

(Kurir.rs/RTS)