KOME JE UPUĆENO VELIKO "NE" NA ZGRADI NA DORĆOLU: Ova betonska kraljica nosi legendu o skrivenoj poruci (FOTO)

Kolosalna zgrada na vrhu dorćolske padine, zvana skraćenicom ustanove koja se tu nalazila -"PMF", velika palata nekadašnjeg Prirodno-matematičkog fakulteta, danas sigurno ne izgleda baš tako moćno kao u doba kada je nastala, krajem četrdesetih i početkom pedesetih godina 20. veka.

Ali, krenimo redom, jer već je i sama lokacija izabrana za izgradnju novog "hrama nauke" u socijalističkom društvu koje je i samo tek krenulo da se stvara, posle 1945. godine, na obodu Studentskog parka, nosila u sebi mnoge turbulentne i mračne asocijacije.

Da bi krenula izgradnja PMF, negde tamo 1951. počela je priprema za rušenje jedne naoko simpatične, prizemne zgrade sa lučnim prozorima i ulazom. Bila je stara, ali nekako "sterilna". Možda bi lepše i romantičnije izgledala da se u njoj našlo neko društvo žena, hor ili vrtić.

Možda joj je takvu namenu i trebalo odrediti kako bi se u nju unela vedrina. Ili… mogla je da postane muzej, ali u tom slučaju muzej nečeg mučnog. Ta stara zgrada nije tako sablasna bez razloga. Nije tu prolazio baš ko nije morao, a koga je put i naveo, pružio bi malo korak.

Jer, unutra je bila "ćorka". Tako se zvala mala pritvorenička soba. A veća, po kojoj je i cela zgrada dobila ime, zvala se "glavnjača". Bilo je tu i drugih soba popularno nazvanih "ženski salon" i "gospodska soba".

To nije bio, dakle, zatvor, već pritvor i mesto gde je prema građanima postupala policija u svojim istražnim postupcima. I normalno, nije bilo prijatno ni proći pored Glavnjače kako je glasio ozloglašeni nadimak niskog zdanja Uprave Grada Beograda.

Tu su završavali i oni koji su bili gonjeni zbog svoje političke orijentacije. Na primer, komunisti, ali i nacionalisti-separatisti. Bilo je to pravo mučilište i to skoro čitav vek.

Tokom okupacije ovo, začudo, nije bio zatvor. Međutim, politički zatvorenici vraćaju se u nju posle oslobođenja Beograda. Ali, sad je priča obrnuta, Glavnjačom upravljaju možda baš oni koji su u njoj krvarili u vreme Kraljevine. To je postalo sedište OZNE.

I tako je bilo sve do 1953. kada je sagrađen Centralni zatvor, i danas jedno od najpoznatijih i nimalo prijatnih mesta za boravak pritvorenika i osuđenika.

Dolazimo u moderno vreme, i, normalno, kudikamo je lepše da ovde cveta nauka, nego ćorka… Nekada je to bio PMF, a danas Hemijski fakultet. Eksperimenti koji se dešavaju u podrumu više nisu tako strašni. Ali, estetiku ove zgrade mnogi kritikuju.

Ako o ukusima i ne treba raspravljati, postoji problem sa ovom zgradom oko koga bi se svi saglasili – ona delom "tone" zbog nezgodne stene na koju je svojim temeljima oslonjena.

Ali, vratimo se sad na početak priče, na legendu o njenoj skrivenoj poruci. Jer, zaista, kada danas zgradu posmatrate na nekoj od aplikacija za prikaz Beograda iz vazduha, poput “Bing Mapa” ili “Google Earth” jasno možete pročitati slova "n" i "e" u njenoj osnovi. Odnosno, jedno veliko "NE".

Kako urbana legenda tumači, to je bila poruka Staljinu i tadašnjem SSSR-u sa kojim su tadašnji jugoslovenski komunisti i njihov vođa Tito bili u velikom sukobu.

Jer, projektovanje zgrade, koje su vodili arhitekte Aleksandar Sekulić i Đorđe Stefanović, započelo je u vreme dok je Staljin bio živ, i, verovalo se u Beogradu, i te kako rešen da silom i pritiscima reši Titovu “neposlušnost”.

Kako se znalo da Sovjeti osmatraju iz velikih visina šta se u Jugoslaviji radi, i na ovaj način mu je poslata upečatljiva poruka…

Bila istinita ili tek samo uvrnuto tumačenje moderne arhitekture, ova legenda je brzo zaboravljena, posebno u svetlu činjenica da je u trenutku kad je zgrada svečano otvorena 1954. godine Staljin već bio pokojni, a svega dve godine kasnije Tito se svečano izmirio sa novim vođama Sovjetskog saveza i prestala je potreba za inatom. Pa čak iako je bio izražen kroz vertikalnu projekciju jedne velike palate.

(Kurir.rs/Kaldrma)

Bonus video: