NAGLE PROMENE VREMENA NAPUNILE ORDINACIJE: Beograđani se masovno žale na bol u grudima, evo šta savetuju lekari
Najviše poziva Hitnoj pomoći u Beogradu stiglo je proteklih dana od hroničnih bolesnika. Uglavnom se radilo o astmatičarima ili kardiovaskularnim pacijentima, ali mnogi su zvali i žalili se na bol u grudima. Lekari kažu da ovom stanju doprinosi i nagla promena vremena kakvu smo imali sinoć u Beogradu, te u ovoj kombinaciji može doći do pogoršanja zdravstvenih tegoba.
- Bol u grudima spada u predispoziciju infarkta miokarda u 99 odsto slučajeva. Nagle promene vremena dovode do sužavanje krvnih sudova zbog čega dolazi do bola u grudima. Tada je najbolje odmah zvati Hitnu pomoć kako bi se izbegla smrt - objašnjava Aleksandar Stojanović, direktor Doma zdravlja "Palilula".
On je objasnio da to može da bude i pokazatelj da neko ima predispoziciju da ima neko ozbiljnije oboljenje, i trebalo bi što pre otići na lekarski pregled da uradi EKG i proveri krvni pritisak.
- To takođe može da ukazuje na promene u organizmu, i neke značajna upozorena. U izveštajima koje ja dobijam, uzrok smrti kod čak 56-60 odsto ljudi je srce. Znači, najviše ljudi u Srbiji umire zbog problema koje ima sa srcem, to nisu ni karcinomi, ni bilo koja druga bolest - navodi Stojanović.
Infarkt, bolest koja je inače karakteristična za stariju životnu dob, sve češća pogađa mlade. Za kardiologe to je danak ubrzanog tempa života i svakodnevnog stresa.
- Sve više je mlađih ljudi koji umiru od srca što pre nije bio slučaj, ali sada beležimo značajan porast kardiovaskularnih oboljenja. Srbija se nalazi među prve tri zemlje Evrope po broju smrtnih slučajeva od srca. Ta granica se iz godine u godinu pomera sve niže, i to je veliki problem, pogotovo jer mnogi ne znaju da su oboleli - kaže Stojanović.
Između 35. i 55. godine, smrtnost je pet puta veća kod muškaraca nego kod žena, s obzirom na to da su žene do menopauze relativno pošteđene ove bolesti. Najčešći uzrok bolesti, kod 90 odsto bolesnika je ateroskleroza, suženje krvnih sudova koji srce snabdevaju krvlju i kiseonikom. Kako je lekar objasnio, stres, loš način života, neredovne kontrola, pušenje i alkohol posebno utiču na povećanje predispozicije srčanih mana.
- Mlađi ljudi sve se manje kreću, više vremena provode po prostorijama. Mnogi misle da im je odlazak u teretanu dovoljan, ali ne. Teretana je dobra, ali ona ne rešava sve probleme, potrebno je ići u šetnje na otvorenom, provoditi vreme napolju. Danas je fenomen bogatih umiranje od srca, prvi infarkt preživi polovina, drugi preživi 10 odsto, a treći niko - podvlačio direktor Doma zdravlja "Palilula".
Kurir.rs/Blic
Bonus video:
"INTERES ZA VRAĆANJE U SRBIJU SVE VEĆI" Predsednik Vučić: Oko Božića plan za povratak ljudi iz dijaspore