PIKAVCI, PAPIRIĆI, OSTACI OD RUČKA: To košta i do 50.000, a mogu li kazne da spreče Beograđane da bacaju smeće kroz prozor

Štapići za uši, vlažne maramice i ostaci ručka neretko završe na travnjacima oko stambenih zgrada u Beogradu. Profesionalni upravnici navode da obaveštenjima u ulazima apeluju na stanare da ne bacaju kese sa đubretom kroz prozor.

U Ulici Matice srpske u Mirijevu slična situacija, kažu stanari.

"Nekad se dešava da se zatekne neko đubre i poneki predmet kao neka flaša. Trudimo se da ako primetimo ko to radi da ga upozorimo, ne znam ni kome bi se trebalo obratiti kada se to desi", naveo je jedan stanar.

Prvo treba da se obrate upravniku, koji poziva komunalnu inspekciju. Međutim, upravnici kažu da je najbolje da stanari problem sa komšijom pokušaju sami da reše.

U pojedinim zgradama je na ulaznim vratima obaveštenje kojim se neki stanari mole da ne bacaju smeće kroz prozor. Leti je to redovna pojava, pa građani gotovo jednom dnevno zovu upravnike.

"Kontaktira se komunalna milicija i inspekcija na opštini. Profesionalni upranik podnosi prijavu, mi ako znamo ko je, poštom pošaljemo opomenu da to ne radi, a nakon toga ide prijava inspekciji", rekao je Bojan Nikolić, predsednik Udruženja profesionalnih upravnika.

Sa problemom se susreću stanari na Novom Beogradu i Voždovcu, ali i u centru grada

Oni koji žive u novobeogradskim blokovima dobro su upoznati sa ovim problemom, kao i na Voždovcu. U centralnim delovima grada slična slika. Prostor između višespratnica često je zatrpan smećem.

"Često se dešava da recimo na dva, tri meseca moramo da čistimo ovaj deo, tj. angažujemo agenciju za čišćenje da očisti to. Oni su velika manjina, ali postoje ti stanari koji bacaju smeće, a onda je problem što budžet stambene zajednice mora da pokriva tj. plaća troškove čišćenja tog smeća", naveo je Sergej Božović, profesionalni upravnik.

Pitanje je i ko je kriv ako nastane šteta prilikom bacanja smeća kroz prozor.

"Ukoliko se ne zna ko je, a ne daj bože neko bude povređen, osoba ta može da traži odštetu od stambene zajednice i ona je odgovorna ukoliko se ne zna ko je bacio nešto", naveo je Bojan Nikolić.

Agencije za čišćenje uslugu naplaćuju oko pet hiljada dinara, što godišnje stambenu zajednicu košta oko 300 evra. Iz Komunalne inspekcije nisu nam poslali nikakav odgovor na ovu temu.

Kazne su od 5.000 do 50.000 dinara. Međutim, počinilac se može kazniti samo ukoliko ga komunalni inspektor zatekne kako to radi.

Zato pojedini upravnici predlažu video-nadzor kao rešenje, ali postavlja se pitanje da li zaista samo kamere i strože kazne mogu da promene svest pojedinaca.

(Kurir.rs/RTS)

Bonus video: