"Šta će biti sa mojim ljubimcima kada mene više ne bude", pitanje je koje muči vlasnike kućnih ljubimaca bez naslednika ili pouzdanog prijatelja, člana familije ili komšije koji bi mogao da se pobrine za njihove mezimce. Iako svakako ne zaslužuju da ostanu prepušteni sami sebi, nažalost velika većina njih bude ostavljena u azilima ili na ulici, nakon smrti svog omiljenog čoveka.
Da takva sudbina ne bi zadesila i Medu, koji već dovoljno pati zbog smrti svoje vlasnice Branke, pobrinula se autorka, novinarka i radijska voditeljka Vesna Zakonović Arežina, čija objava je rastužila društvene mreže.
"Umrla je draga komšinica Branka. Upoznale smo se dok smo jedna pored druge, svaka ispred svoje kuće, sipale vodu životinjicama. Bila je predivna duša koju su godinu celu lečili pogrešno. Duša me boli. U ovom odvratnom, sebičnom svetu poznavati nekog tako blagog, dobrog, empatičnog bila je nagrada. Umrla je draga Branka i nije se oprostila ni od svoje žute mace ni od svog Mede kog je pre osam godina udomila sa ulice. Meda joj se još uvek nada, komšije i porodica ga obilaze par puta dnevno, Meda neće da jede bez svoje Branke i sve je to tako tužno i nepravedno", piše ona u objavi.
Zato je pokrenula akciju da se Medi pronađe dom sličan onom u kom je živeo i na kakav je navikao - pun ljubavi, maženja i paženja.
"Ako želite dobrog Medu, samojeda koji sedi sam u stanu i ništa taknuo nije, pišite mi u inboks", navodi Vesna na kraju objave.
Kako prolaze druge kuce koje tuguju
Nažalost, velika većina pasa i mačaka koji ostanu bez svojih vlasnika nisu Medine sreće, da se neko pobrine da ih smesti tamo gde će biti srećni i voljeni, već završavaju na ulici, u azilima i prihvatilištima za životinje. U situacijama kada nema naslednika ili se pojave oni koji žele imovinu, ali ne žele i psa ili mačku preminulog rođaka, životinje se neretko nađu i na ulici, a bilo je i jezivih slučajeva da su "zdravi i pravi" završavali na veterinarskom stolu uz molbu naslednika za eutanaziju.
Srećom, Zakon o dobrobiti životinja naše zemlje ne dozvoljava da se životinja uspava, ukoliko nije bolesna do te mere da ne može da se izleči ili bi produžetak života predstavljao bol, patnju, stres; ako ima određene tipove deformiteta i samo ako postoji medicinska dokumentacija koja sve navedeno potvrđuje, a veterinar proceni da nije ostala ni jedna druga opcija.
Sa druge strane, naš zakon ne predviđa ono na šta upozoravaju vlasnici kućnih ljubimaca i udruženja za zaštitu životinja, a reč je o sistemskom rešenju koje bi životinjama nakon smrti vlasnika obezbedilo sigurno i prijatno mesto za život, pa za to vlasnici za života moraju sami da se postaraju.
Dokle god je tako, kućni ljubimci će nažalost biti prepušteni samo dobroj volji onih koji su poznavali i voleli njihove vlasnike, a samo ako imaju sreće - dobiće dom makar približan onome u kom su proveli najbolje godine svog života.
Kurir.rs/Blic
NE PROPUSTITE
