ećina Beograđana preći će Karađorđevu ulicu, a zbog dugogodišnjeg zanemarivanja Savamale neće se ni udubiti da upozna bar neki kutak ovog starog dela grada, a što je izložbom fotografija, otvorenom u Galeriji HUB12, pokušao da prikaže projekat "Gete gerile", Gete instituta

BEOGRAD - Decenijskim zanemarivanjem, beogradska Savamala postala je ruglo prestonice, ekološki zagađena i neočuvana urbana sredina, a koja bi zbog blizine reke trebalo da zaslužuje epitet bisera.

Većina Beograđana, užurbanim korakom preći će Karađorđevu ulicu, a zbog dugogodišnjeg zanemarivanja Savamale neće se ni udubiti da upozna bar neki kutak ovog starog dela grada, a što je izložbom fotografija, otvorenom danas u Galeriji HUB12, pokušao da prikaže projekat "Gete gerile", Gete instituta.

Komšije u Savamali naširoko su se nekad poznavale, družile, a sada je poznanstava sve manje, a kako kaže rođeni Savamalac, penzioner Miroslav Marinković, stari stanovnici ovog grada to stanje pokušaće da poprave osnivanjem udruženja Savamalaca.

Miroslav je sa suprugom, dva sina i troje unuka ceo život proveo u ovom delu grada, za koji kaže da se već decenijama nije promenio, sem u negativnom smislu.

On je rekao da je davne 1968. godine naslikao prvi mural u Beogradu - olimpijske krugove, a da je pre 20 godina ispod njega doslikao još jedan.

"U ulici u kojoj živim naslikao sam ponovo 1992. olimpijske krugove kada je Beograd ušao u kandidaturu za grad u kome će se održati Olimijske igre", kazao je Miroslav.

On je sa još petoro Savamalaca učestvovao u projektu "Gete gerila" u okviru Gete instituta.
"Prihvatio sam da učestvujem u ovom projektu zato što sam se rodio u Savamali i želim sve najbolje Savamali.Ona je marginalno zapuštena do krajnjih granica", istakao je Miroslav.

Doprinos izložbi dala je i snajderka Jasmina Rakulić, koja u Savamali živi već 13 godina, a ima i radnju u ovom delu grada.

Prema njenim rečima, dobro je da se čuje da je ovaj deo grada još živ, da diše, iako je malo ko od nadležnih uopšte zainteresovan da se o njemu brine.

"Zadovoljna sam životom u Savamali, sve je blizu, kraj je u suštini lep, za onoga ko voli ovakav amijent. Komšije poznajem i imamo drugačiji odnos nego od onih koji žive u velikim radnickim naseljima", objasnila je Jasmina, dodajući da su u Savamali ljudi prisniji i da ima dosta starosedeoca.

Inače, susreti "Gete gerile" su na jednom mestu okupili ljude koji žive na raznim delovima Savamale, u različitim uslovima, odnosno u unutrašnjim dvorištima, zgradama, ali i one koji tu često provode svoje vreme.

Kako je uobičajena slika širom Savamale sušenje raznobojnog veša na štriku, ta ideja je iskorišćena za kačenje fotografija na izložbi.

Koordinator "Gete gerile", projekta u okviru Gete instituta, Zorica Milisavljević rekla je Tanjugu da se ove godine "Gete gerila" opredelila da gotovo sve svoje akcije organizuje baš u Savamali jer, kako je rekla, ovaj deo grada, ilustruje postojeće probleme u Beogradu.

"Sledeće godine Gete institut će u okviru projekta "Urbani inkubator" imati 10 velikih akcija koje će se na različite načine baviti Savamalom, od umetničkih projekata do projekata koji podrazumevaju urbanistiku", napomenula je Milisavljevićeva.
Ivana Panić iz "Gete gerile", govoreći o samom projektu i izložbi u Karađorđevoj ulici istakla je da je cilj izložbe bio da pokaže skrivena mesta u Savamali.

"Učesnici su želeli da bace akcenat na to šta oni rade, čime se bave, pa smo imali šnajderku koja ovde radi, zatim kozmetičarku, domaćicu koja je želela da sa nama podeli recepte i stanovnik ulice Kraljevića Marka koji je nacrtao takozvani prvi mural u Beogradu", rekla je Panićeva i dodala da je u projektu učestvovalo šestoro Savamalaca.