RAZOTKRIVENI: Tender za bus plus nezakonit

Iako je Đilas izjavio da je Grad izabrao najnižu ponudu za novi sistem naplate prevoza, istina je da je postojala samo jedna ispravna jer je konkurs održan po pravilima koja je vlast donela ne poštujući Zakon o javnim nabavkama

„Dijalog“ nije dostavio nijedan obrazac, već samo nekoliko osnovnih dokumenata. Milan Crvenkov, direktor i vlasnik „Dijaloga“, za CINS je izjavio da se ne seća detalja učešća na ovom konkursu jer je za njega bio zadužen njegov tadašnji radnik Milan Bjelanović, koji sada živi u Kanadi.

„Novatronik“ je podneo kovertu u kojoj je bio samo propagandni materijal firme. U zapisniku o radu konkursne komisije navodi se da je Novak Krstić, većinski vlasnik i direktor „Novatronika“, izjavio da je došlo do „omaške u ekspediciji“, pa je prijava za konkurs završila na „drugoj adresi“.

- Kada smo videli koliki je to obim posla, pre samog davanja ponude odustali smo. Ali ako otkupite dokumentaciju, onda je red da ponudite - rekao je on.
Otprilike 18 meseci nakon što je konzorcijum okupljen oko AST potpisao ugovor sa Gradom, dva bivša takmaca na konkursu, konzorcijum i „Novatronik“, postali su partneri. Iako je prethodno planirano da displeje za autobuska stajališta obezbedi „Kentkart“, konzorcijum je odlučio da displeje ipak kupi od „Novatronika“.

Ugovaranje ovog posla, kako ističe CINS, otvorilo je pitanje da li su neki ponuđači možda sarađivali i pre konkursa. Upitan da li je slučajno podneo samo propagandni materijal firme umesto prave ponude, Novak Krstić iz „Novatronika“ negirao je bilo kakav prethodni dogovor sa AST.

Nejasna pravila

- Ako sugerišete da smo pružili neki oblik podrške „Lanusu“ ili AST, mi nismo ni čuli za bilo koga od njih - rekao je on.Procedura raspisivanja konkursa i propisana pravila, međutim, izbacila je većinu kompanija. Mada je konkurs nazvan „međunarodnim“ od strane gradske Direkcije za javni prevoz stotine stranica formulara i obrazaca koje je trebalo da popune učesnici konkursa, bile su na srpskom jeziku.

- Dokumentacija pokazuje da je najmanje pet inostranih kompanija tražilo produženje roka kako bi imale vremena da dokumentaciju prevedu sa srpskog, naprave ponudu, zatim je ponovo prevedu na srpski, napišu na ćirilici i dostave Beogradu. Direkcija je odlučila da insistira na roku od 60 dana - piše CINS.Među zainteresovanim kompanijama bili su „Simens“, „Aseko SEE“, IXXI, „Pej-ep“, „ACS solušns“, „Telefonija“ i „Mapsoft“.

Javno-privatno partnerstvo, koje podrazumeva da Grad neće snositi troškove ulaganja u sistem, izabrano je kao najbolje rešenje koje će uvećati prihode. Međutim, u trenutku raspisivanja konkursa, Srbija nije imala Zakon o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama. Ovaj zakon usvojen je u novembru 2011, godinu dana nakon što je Grad Beograd potpisao ugovor sa konzorcijumom koji predstavlja AST.
U ugovoru je precizirana cena opreme i softvera u iznosu od 12.153.232,00 evra bez PDV.

Iako je u tom trenutku Grad mogao da se odluči da konkurs sprovede u skladu sa odredbama Zakona o javnim nabavkama odlučeno je da se postupak sprovede na osnovu Odluke o javnom linijskom prevozu putnika, koju je 2009. usvojio sam Grad.

Loše ponude

Rade Đurić iz nevladine organizacije „Transparentnost Srbija“ smatra da konkurs nije bio u potpunosti regularan.
- Problem je što odluci nedostaju elementi neophodni za sprovođenje ovog složenog postupka, nema uslova uređenja konkursa - kaže Đurić, dodajući da ni zakoni na koje se Direkcija poziva ne preciziraju način sprovođenja konkursa.
Iako Direkcija nije imala zakonsku obavezu da organizuje nadmetanje prema ZJN, on smatra da je trebalo da gradske vlasti ili primene jedini pravni akt koji sadrži takva pravila, odnosno ZJN, ili sačekaju da se usvoji Zakon o javnom privatnom partnerstvu.

On objašnjava da su za pribavljanje usluge kakva je uvođenje sistema „bus-plus“, zakonska pravila morala biti precizno definisana, posebno ona koja se odnose na način raspisivanja poziva za posao, rokove za sprovođenje, kriterijume i učesnike.
- Ta pravila su u ZJN. U ovom slučaju je umesto tog Zakona korišćena odluka koja je neodgovarajući, nedovoljan akt, niže pravne snage od zakona. Stoga je cela konkursna dokumentacija sačinjena bez pravnog temelja, pa je bilo mogućnosti za improvizaciju pravila.

Zakon nalaže da se za poslove vrednije od 150 miliona dinara (oko 1,3 miliona evra), kao što je sistem „bus-plus“, konkursna dokumentacija mora prevesti na jezik koji se koristi u međunarodnoj trgovini - objašnjava Đurić.On je dodao da je i sistem kontrole mnogo bolji kada se poštuje ZJN, jer tada postoji Komisija za zaštitu prava ponuđača.

- Ovde neispravnosti nisu ni bile podložne kritikama jer nemaš kome da se obratiš. Mala gradska komisija, koju je gradonačelnik odredio, nije imala ovlašćenja za poništavanje postupka - kaže on. Đurić smatra da je Grad mogao da dobije bolje ponude da je umesto odluke primenio ZJN.