Beogradski prosek je oko 1.400 evra, u Sarajevu 1.020, a u Podgorici oko 1.000 evra

BEOGRAD - Stanovi i kuće u Beogradu i posle brojnih pojeftinjenja ostaju nerealno skupi za većinu građana. Beogradski prosek je oko 1.400 evra, u Sarajevu 1.020, a u Podgorici oko 1.000 evra.

Cene stanova i kuća u prestonici za proteklih nekoliko godina pale su čak 40 odsto, ali da su i takve paprene.
I ne samo za naš standard, već su dostigle ili prestigle i zemlje iz okruženja, pa i one u razvijenom delu sveta.
Prosečna cena kvadrata u Beogradu je oko 1.400 evra, a kreću se u rasponu od 900 do 3.500 evra.

Zato ne čudi podatak agencije "Anadolija" da su u Srbiji stanovi, i pored pojeftinjenja u odnosu na prošlu godinu, i dalje među najskupljima u regionu.

Istraživanja tržišta nekretninama pokazalo je da je cena kvadrata u Sarajevu i Podgorici najniža na prostoru bivše Jugoslavije, a u Beogradu i Zagrebu najviša.

Dok je prosečna cena u Sarajevu 1.020 evra, u Podgorici oko 1.000 evra, u Zagrebu je oko 1.700 evra. Odmah za njim je naša prestonica, sa pomenutih 1.400 evra.

Podaci specijalizovanog portala "Global properti gajd" pokazuju da je najjeftiniji kvadrat od zemalja Evropske unije u Bugarskoj - u proseku košta 1.305 evra.

U Mađarskoj je kvadrat 1.645, a na Malti 1.847 evra. Cena kvadrata stana u većim gradovima Turske je 3.380 evra, u Švedskoj 6.991 evro, Sloveniji 2.786, Italiji 7.213. U Nemačkoj stambeno pitanje može da se reši za, u proseku, 3.094 evra po kvadratu, u Danskoj za 3.094, a u Austriji za, prosečno - 5.109 evra za kvadrat.
"Najjeftiniji kvadrat u našem glavnom gradu može da se nađe u novobeogradskim blokovima, Mirijevu i Karaburmi za 900 i 1.000 evra", kaže za Zoran Stojanović iz Agencije "Luks houm".

"Najskuplji su u elitnim delovima Novog Beograda, Starog grada, Vračara, Dedinja i Senjaka, gde cena kvadratnog metra dostiže čak 3.500 evra, naravno za ekstraluksuzne stanove", objašnjava on.

Stojanović skreće pažnju i da je potpuno je suludo da se u Beogradu za 1.200 evra po kvadratu nude stanovi veoma niskog kvaliteta.

"Za isti novac u Cirihu ili Beču u ovom momentu može da se pazari stan tri i četiri klase kvalitetniji. Naravno, i ovi evropski gradovi imaju svoje zone, pa je u ekstradelovima kvadrat višestruko skuplji nego na periferiji", kaže on.
"Nedavno sam imao situaciju da je klijent prodao stan u Beogradu za 1.200 evra po kvadratu, a zatim sebi za gotovo isti novac kupio stan u Torontu. Naravno, novi stan nije u nekom centralnom delu kanadskog grada, već u kraju poput našeg Novog Beograda", navodi Zoran Stojanović.

U oglasima na internet-stranicama trenutno se nude kuće u Španiji od 100 kvadrata za 160.000 evra. U centralnoj Nemačkoj krov nad glavom može da se nađe i za 10.000 evra, a u Paraliji, u Grčkoj, stan od 55 kvadrata košta 60.000 evra. U Berlinu toliki stan je 90.000 evra - oko 1.500 evra po kvadratu, a za isti na beogradskom Studentskom trgu, samom centru, treba najmanje 130.000 evra.
Agenti nekretninama u Beogradu smatraju da su trenutne cene na tržištu mnogo pristojnije nego 2009. godine, kada su divljale preko svake mere.

Ipak, vile, luksuzni objekti sa bazenima i placem od desetak hektara u našoj prestonici dostižu cenu i od četiri miliona evra. Istina, do pre nekoliko godina ovakva zdanja prodavala su se i za sedam miliona evra.
U centralnoj Srbiji, pa i u selima u okolini Beograda, s druge strane, čitave kuće sa imanjima koštaju od 3.000 do 20.000 evra.

Tako se kućica u Krušedol Prnjavoru, opština Irig, sa strujom i vodom, na placu od oko sedam ari, prodaje za 3.000 evra. U opštini Sečanj za dom od 100 kvadrata sa kupatilom i 22 ara placa traži se 7.500 evra, a sređena kuća u Rakovcu od 80 kvadrata košta 15.000 evra. Dobro očuvane kuće od čvrstog materijala i salaši prodaju se za oko 10.000 evra.