Kratak odmor potreban na svaka dva sata rada na suncu

BEOGRAD - Vrućine imaju veliki uticaj na zdravlje, naročito u gradovima gde su udruženi sa letnjim smogom, pa su smanjenje nivoa fizičke aktivnosti i što kraći boravak na suncu neophodne mere zaštite, upozorili su stručnjaci.

"Ovog leta, u Beogradu smo zbog povišenih temperatura imali samo manji broj intervencija, a građani su uglavnom zvali zbog blažih oblika pregrevanja organizma, dehidracije i toplotnih grčeva, izazvanih gubljenjem elektrolita", rekla je portparol Hitne pomoći dr Nada Macura.

Ona je dodala da ni prošlog leta, koje je bilo izuzetno toplo, u Beogradu nije zabeležen nijedan slučaj klasične sunčanice ili toplotnog udara, koji se smatra najtežom i vrlo opasnom komplikacijom termičkog stresa.

"Najugroženiji su oni koji rade na autoputevima, građevinama ili pored visokih peći i za njih su potrebne posebne mere zaštite. Verovatno zakonodavac vodi računa o tome da budu sa odgovarajućom opremom", rekla je dr Macura i podsetila da je važno da oni pored sebe uvek imaju mineralnu vodu i punkt za osveženje jer je kratak odmor potreban na svaka dva sata rada na suncu.

Dr Snežana Matić Besarabić iz Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograda objašnjava da je toplotni talas meteorološka pojava koju karakterišu povišene temperature atmosferskog vazduha sa vrednostima iznad 32 stepena Celzijusa, u trajanju od tri i više uzastopnih dana.

U tom periodu trpi sistem termoregulacije organizma, a dodatno ga opterećuje ako se istovremeno poveća procenat relativne vlažnosti vazduha i smanji brzina strujanja vazduha, što je najčešće i slučaj.

"Ukoliko je temperatura spoljašnje sredine približno ista ili ista kao temperatura tela - 36,5 stepeni Celzijusa, jedini mehanizam odavanja toplote je znojenje. Ono samo po sebi ne snižava telesnu temperaturu, već je isparavanje znoja sa površine kože proces kojim se postiže hlađenje", rekla je ona.

Prema njenim rečima, zbog toga je potrebno preduzeti mere zaštite od potencijalnog toplotnog stresa - od odgovarajućeg oblačenja do redovnog unosa tečnosti, bez obzira na to da li postoji osećaj žeđi.