Srpska prestonica ima ukupno oko 17 miliona kvadrata poslovnog prostora, a od toga u ovom trenutku višak je čak dva miliona

BEOGRAD - U nedostatku zakupaca vlasnici poslovnog prostora nude kvadrate - besplatno. Samo u prestonici dva miliona kvadrata zvrji prazno.

Srpska prestonica ima ukupno oko 17 miliona kvadrata poslovnog prostora. Od toga je u ovom trenutku "višak" čak dva miliona. Vlasnici muku muče da nađu podstanare, jer za zakatančene lokale i poslovna zdanja moraju sami da plaćaju troškove održavanja i komunalije, što nisu ni malo beznačajni iznosi.

Naravno, postoje zone poput Knez Mihailove (samo uz ulicu bez pasaža) koje drže cenu i nemaju problem sa manjkom zakupaca. Ali, na većini lokacija, čak i u centru grada, nije retkost da vlasnici izdaju poslovni prostor za džabe. Tačnije, ne ubiraju kiriju već je jedini zahtev da zakupac redovno izmiruje obaveze održavanja.

"Masovno se zatvaraju lokali i poslovne zgrade, a nekada atraktivni tržni centri zvrje prazni", kaže Goran Rodić, ekspert za građevinarstvo. "Zakup kancelarijskog poslovnog prostora iznosio je u Beogradu čak i više od 20 evra po kvadratu, a danas je cena više nego prepolovljena i kreće se u proseku oko sedam, osam evra po kvadratnom metru. Neki vlasnici čak i ne naplaćuju kiriju."

Zato trenutno i nema investitora koji su zainteresovani za izgradnju poslovnih zdanja. Kada se uz ekonomsku krizu uzme u obzir i papirologija, odnosno vreme koje investitor potroši na dobijanje lokacijske i upotrebne dozvole jasno je zašto investicija u ovom segmentu visokogradnje nema.

Jedino, postoji interes stranaca za izgradnju supermarketa. Ali, u Srbiji nailaze na rampu, sapliću ih sa svih strana. Jasno je da bi dolaskom tih velikih trgovinskih lanaca bila pojačana konkurencija, što bi značilo snižavanje cena životnih namirnica. Ali nekome to ne ide u prilog.

Nekada su se lokali od 50 do 60 kvadrata u Beogradu iznajmljivali za 3.500 do 4.500 evra. Sada se isti prostor teško izda i za upola manje para. Zakup kvadrata u najprometnijim ulicama teško dostiže 40 evra, dok na periferiji cena pada na ispod deset evra.

"Imam lokal od 100 kvadrata koji sam kupio 2006. godine, kada su nekretnine bile i te kako unosan biznis", kaže Milan S. iz Beograda. "Od iznajmljivanja sam u početku mogao sasvim dobro da zaradim. Već dve godine, međutim, ne mogu da nađem zakupca."

Teret od oko 250 evra za održavanje, više finansijski ne mogu da izdržim. Spuštao sam kiriju, ali zakupaca nema.
Dođu, pogledaju i odu. Sada sam rešio da izdam prostor besplatno samo da bi neko plaćao održavanje i komunalije. To mi je sada najisplativija varijanta.

U Srbiji ima 25.000 nezavršenih stanova. Većina investitora zatvorila je gradilišta zbog nedostatka novca. Masa kupaca traži jeftinije i manje stambene jedinice. Takođe, veliki broj objekata čeka zakon o legalizaciji i ti kvadrati se vode kao nezavršeni da investitor ne bi plaćao porez.

" Pad proizvodnje u visokogradnji za prva četiri meseca ove godine u odnosu na isti period lane je oko 40 odsto" - navodi Rodić. " Proizvođači cigle i crepa imali su pre pet godina oko 8.000 zaposlenih, a sada svega 2.000 i od 139 nekadašnjih fabrika danas radi 35. Građevinska operativa posebno u delu visokogradnje očekuje da nadležni hitno počnu gradnju stanova za izbeglice, zašta je već obezbeđeno iz donacija blizu 350 miliona evra, što bi u znatnoj meri moglo da zaposli građevinsku operativu i industriju. Nije nam jasan razlog zašto se još čeka sa realizacijom tog projekta. To je više od 11.000 stambenih jedinica."