Carski darovi za Tita

Vršilac dužnosti direktora Muzeja istorije Jugoslavije Neda Knežević je rekla da će do 25. avgusta posetioci u renoviranom prostoru Muzeja 25. maj moći da pogledaju 68 poklona koje je Tito dobio od vladarskih porodica iz 18 zemalja Evrope, Azije i Afrike.

Predmeti, izrađeni od plemenitih metala, dragog kamenja i najfinijeg porcelana podeljeni su u pet celina - arheološki, upotrebni i ukrasni predmeti, nakit i odlikovanja, datiraju od 7. veka p.n.e do polovine 20. veka, a svaki eksponat, kako ističe Knežević, ima svoju priču.

Prvi poklon od jednog kralja Tito je dobio 1954. - kacigu koju mu je darivao grčki kralj Pavle Prvi, što je ujedno i najstariji poklon po vremenu nastanka u zbirkama MIJ-a.

"On svojom simbolikom kao da na neki način anticipira politički uspon Josipa Broza Tita, jer je poznata simbolika kacige (šlema). To je simbol moći, uzdizanja, neranjivosti sve ono što je Tito za života imao", primetio je kustos izložbe Momo Cvijović.Poslednji poklon od jedne krunisane glave doživotni predsednik Jugoslavije je dobio 1979. od šeika Kuvajta - srebrnu maketu jedrenjaka, simbol te zemlje.

Cvijović je izdvojio i repliku carskog ukaza Kira Velikog iz 539 p.n.e koju je Tito dobio u Teheranu, na proslavi 2.500 godina Persijskog carstva, od iranskog šaha Reze Pahlavija.

Taj ukaz se smatra prvim dokumentom o ljudskim pravima. Bio je ugrađen u temelje Vavilona i pronađen 1889. Original se nalazi u Britanskom muzeju u Londonu, a ista replika nalazi se u zgradi Ujedinjenih nacija. Po nekim izvorima ukaz je preveden na svih šest službenih jezika, a drugi kažu da je prevedan na sve jezike sveta."Iranci se ponose tim dokumentom. Star je oko 2.500 godina i govori o pravima, slobodnom izboru profesije...Tekst je pisan klinastim pismom i Kir na jednom mestu kaže da ne želi da bude vladar narodima koji ga ne žele", objasnio je Cvijović.

Veselinka Kastratović Ristić, takođe kustos izložbe "Carski darovi", skrenula je pažnju na predmete koje su Tito i Jovanka dobili kao lične poklone - na zlatnu tabakeru koju je Jovanki poklonila grčka kraljica Frederika i zlatnu tabakeru Brozu od Pavla Prvog."Jovanka je često dobijala nakit od etiopskog cara Hajla Selasija koji je imao svoju radionicu za zlatne predmete i nakit. Na izložbi postoje srebrne kutije i sa zlatnim aplikacijama koje su iz te carske radionice, dve narukvice, ogrlica sa sitnim detaljima, ukrasni češalj", rekla je Tanjugu Ristić.

Ona je istakla da ponos muzeja predstavlja glava Bude, dar avganistanskog kralja, jedan od retkih sačuvanih predmeta s obzirom na oružane sukobe u Avganistanu.Tu je i figura kamile iz Jordana, maketa carske kočije iz Kambožde, pernica u obliku makete prestola Hajla Selasija, servis za čaj iz Kambodže, kutija norveškog kralja Olafa, zlatna kutija sa brilijantima iz Maroka...

"Vladari Evrope poklanjali su vrlo savremene, uglavnom upotrebne predmete. To su bile sve parlamentarne kraljevine sa striktnim protokolom šta može da se pokloni i željom da pokažu svoju tradiciju. Kraljica Danske je tako poklonila risa od porcelana, tu su servisi za kafu ili čuvena belgijska čipka", ispričala je Ristić.Kroz predmete, dokumenata i fotografije posetioci će se upoznati sa pravilima i običajima koji prate razmenu poklona državnika.Institucija darivanja na najvišem državnom nivou je, prema rečima kustosa, jedinstvena, stvar protokola između dve zemlje, a priremanje poklona je dugotrajan i mukotrpan posao, jer postoje pravila da uzdarje mora vrednošću i lepotom da odgovara daru i često da bude skuplje i bolje.

Lako je kada se znaju interesovanja onoga kome će se poklon darivati."Kada je britanski princ Čarls bio kod Tita 1978, protokol je obavestio Tita da je princ pasionirani sakupljač jedrenjaka i predložio da mu se napravi maketa dubrovačkog trgovačkog jedrenjaka iz 17. veka, što je Tito prihvatio, a princ Čarls bio prezadovoljan", ispričao je Cvijović.Turski predsednik Bajar pak je voleo filmove, pa je dobio "Iskrin" projektor, a Tito priliku da se pohvali kako Jugoslavija proizvodi projektore.
Posle rata počeo da se stvara drugačiji protokol, pošto su nove vlasti htele da naprave distancu od kraljevskog protokola prethodne Jugoslavije.

"Kada je grčki kraljevski par dolazio u Beograd, njihov protokol je nagovestio da je običaj da se kraljici poljubi ruka i napravi naklon. Tito je na to odgovorio da u našoj tradiciji nije običaj da muškarci ženama ljube ruke i naveo kao primer: "Eto i u demokratskoj Americi samo se rukuju". Ostalo je na rukovanju", kazala je Ristić.Bilo je i neočekivanih poklona: 50 kilograma suvih sljiva koje je Tito poklonio Selasiju, pošto se šljive u afričkoj kulturi doživljavaju kao afrodizijak ili lepicaneri koje je Broz uputio kralju Pavlu Prvom. Neke primopredaje su se vršile u četiri oka, jer je kultura pojedinih zemalja iz kojih su dolazili državnici, to zahtevala.Nažalost neće moći da se izloži poklon engleske kraljice Elizabete Druge, koja je bračnom paru Broz darivala 12 parova papagaja uz instrukcije kakav kavez da se napravi, kako da se pare i hrane.Tito je prema rečima kustosa obožavao sve poklone, od carskih do onih koje su mu darivali radnici i pioniri. Izuzetno je vodio računa o poklanjanju, pa kada mu je predloženo da jednom diplomati da zlatnu tabakeru, on je odgovorio: "Već sam mu to poklonio".Možda mu je najdraže bilo oružje pa tako na jednoj fotografiji je zabeleženo kako pokazuje predsedniku Egipta Naseru zlatnu komadanstku sablju koju je dobio 1944. od Staljina, što je jedan od prvih poklona koje je dobio.

Direktorka muzeja Knežević je rekla da državnici i predsednici nisu imali priliku tokom svojih vladavina da vrše razmenu ličnih poklona i da je Tito u tome bio izuzetak.

On se od 1941. do 1980. godine, susreo sa više od 350 šefova država, bilo je preko 169 poseta, a po pozivu je boravio u 73 zemlje i prilikom svih tih događanja bila je primopredaja poklona."U to vreme je poklonu pridavan veoma veliki značaj i u okviru našeg predsedništva je bilo formirano Odeljenje za poklone i umetnine koje se bavilo time koji će se poklon dati kome predsedniku, kralju, šeiku i na koji način. Pokloni su inventarisani u posebnu knjigu, sa fotografijom, brojem, mestom, dimenzijama", podsetila je Knežević.

Ona je naglasila da su "poklon i darivanje gest koji smo mi zaboravili" i dodala da je najveća vrednost eksponata nematerijalna i uočava se ako se posmatra ceo kontekst darivanja i političke ličnosti koje su u tom činu učestvovale.