Naučno je dokazano da klasična groblja imaju negativan uticaj na životnu sredinu, površinske vodene tokove, izvorišta i podzemne vode, odnosno na kompletan eko-sistem, navodi Branislav Matijas

BEOGRAD - Širenje gradskih grobalja u užem gradskom jezgru i okolini Beograda nije moguće zaobići kao bitnu temu u strateškom dokumentu „Program zaštite životne sredine Beograda u narednih deset godina“, saopšteno je danas iz Udruženja „Oganj“, povodom javne rasprave o Nacrtu programa.

To udruženje je, kako navodi, dostavilo niz konkretnih predloga nosiocima projekta, Sekretarijatu za zaštitu životne sredine grada Beograda i Institutu „Kirilo Savić“.

"Naučno je dokazano da klasična groblja imaju negativan uticaj na životnu sredinu, površinske vodene tokove, izvorišta i podzemne vode, odnosno na kompletan eko-sistem, zbog čega je neophodno da se ova oblast sagleda sa naučnog, stručnog i medicinskog aspekta, u interesu očuvanja prirodnih resursa i zdrave životne sredine", naveo je predsednik Udruženja Branislav Matijas.

Prema njegovim rečima, mesta za sahrane je sve manje, širenje gradskih grobalja na plodno poljoprivredno zemljište i gradsko građevinsko zemljište ozbiljan je problem ne samo Beograda već i ostalih gradova širom Srbije.

Matijas navodi da Srbija svake pete godine mora da obezbedi milion novih kvadratnih metara za preminule ako se svi sahrane klasičnim ukopom, dok je kod kremacije potrebno osam puta manje prostora.

Udruženje “Oganj” smatra da je sahranjivanje u Beogradu specifičan ekološki problem i da mora naći mesto u finalnom dokumentu Programa zaštite životne sredine grada Beograda, posebno s aspekta kremacije.

Finalna verzija dokumenta, koji obuhvata potrebe svih 17 gradskih opština, trebalo bi da bude gotova do septembra, posle čega će ući u Skupštinu Beograda na usvajanje.