VIZIJA ZA BUDUĆNOST: Beograd na vodi za Menhetn na Balkanu

BEOGRAD - Vizija za budućnost srpske prestonice.
Projekat Beograd na vodi predstavlja ulaganje od oko osam milijardi dolara, gradnju više kanala, čime bi Sava prekrila obale između Gazele i Brankovog mosta i dobili bismo dva ostrva, zatim podizanje tri miliona kvadratnih metara poslovnog i stambenog prostora, javnih ustanova, opere, muzeja, ostrva... To bi Beograd svrstalo u red najatraktivnijih svetskih metropola.

Ovo je suština projekta „Varoš na vodi“, koji je arhitekta Dragomir Manojlović Dik sa saradnicima uradio 1991. To je poslednji projekat za korišćenje potencijala reka na kojima leži glavni grad, a ponovo je postao aktuelan posle dogovora o ubrzavanju realizacije ove ideje, postignutog između vicepremijera Aleksandra Vučića i gradonačelnika Dragana Đilasa.

Stara ideja

Dik navodi da ideja postoji odavno. Belgijanac Alban Šambon je pre 101 godinu predlagao spuštanje Terazijske terase na Savu, čuveni Nikola Dobrojević se nadovezao na njegovu ideju projektom iz 1928, a Manojlović je isto uradio radom „Beogradska čaršija 2000+“ iz 1975, za koji je dobio Oktobarsku nagradu.

- Ceo taj prostor otet je od vode, pa sam zato više decenija proučavao odnos vode i gradova, posebno Beograda. Predvideo sam uvođenje reke kanalima u obale, njihovo postepeno podizanje kako bi se stvorila odbrana od poplava i napravila pešačka veza između dve obale. Morala bi da se izgrade tri mosta, u produžetku Nemanjine, od Železničke stanice do Sava centra i jedan paralelan sa starim mostom - priča o svojoj viziji Dik, čija je ideja predstavljena 2006. na Bijenalu u Veneciji.

Reč je o velikom prostoru koji pruža neverovatne mogućnosti, a skoro svi veći gradovi iskoristili su to što su na vodi.

- Krajem osamdesetih pojavio se „Geneks“ kao investitor i tada je nastao ovaj projekat. Procena je bila da projekat vredi sedam-osam milijardi dolara. Taman je trebalo da se raspiše konkurs, ali „Geneks“ je „pao“ - ističe Manojlović.

Dug proces

On navodi da projekat može da uspe ako se nađu investitori, a ističe da bi realizacija trajala 15-20 godina.Njegov kolega Tomislav Đorđević kaže da su prepreke izmeštanje Železničke stanice, završetak „Prokopa“, izgradnja ranžirne pretovarne stanice, most kod Vinče i obilaznica kojom bi se transport opasnih materija izmestio iz grada.

Trebalo bi, kaže on, raspisati međunarodni javni konkurs, dovesti svetske arhitekte, jer oni privlače investitore, a može se i dati koncesija.

- Dobro je što je tu železnica jer je mogla da bude bespravna gradnja, pa bi preseljenje bilo mnogo teže. Smatram da bi se ovaj projekat mogao ostvariti u fazama, jer nemamo novca da to uradimo odjednom - ističe on.

Ovim projektom Beograd dobija turističku atrakciju, postaje magnet na Balkanu jer izlazi na Dunav, na svetski pravac Nemačka - Crno more, postaje Menhetn na Balkanu. Na Bijenalu je čuveni Santjago Kalatrava docrtao marinu za jedrilice do Sarajevske ulice.

- Ko ne bi došao da to poseti i vidi - pita Đorđević.