Projektom bi bilo izgrađeno tri miliona kvadratnih metara lokala i stanova, opere, muzeja, ostrva, marine... Gradnjom kanala Sava bi prekrila obale od Gazele do Brankovog mosta

BEOGRAD - Vizija za budućnost srpske prestonice.
Projekat Beograd na vodi predstavlja ulaganje od oko osam milijardi dolara, gradnju više kanala, čime bi Sava prekrila obale između Gazele i Brankovog mosta i dobili bismo dva ostrva, zatim podizanje tri miliona kvadratnih metara poslovnog i stambenog prostora, javnih ustanova, opere, muzeja, ostrva... To bi Beograd svrstalo u red najatraktivnijih svetskih metropola.

Ovo je suština projekta „Varoš na vodi“, koji je arhitekta Dragomir Manojlović Dik sa saradnicima uradio 1991. To je poslednji projekat za korišćenje potencijala reka na kojima leži glavni grad, a ponovo je postao aktuelan posle dogovora o ubrzavanju realizacije ove ideje, postignutog između vicepremijera Aleksandra Vučića i gradonačelnika Dragana Đilasa.

Stara ideja

Dik navodi da ideja postoji odavno. Belgijanac Alban Šambon je pre 101 godinu predlagao spuštanje Terazijske terase na Savu, čuveni Nikola Dobrojević se nadovezao na njegovu ideju projektom iz 1928, a Manojlović je isto uradio radom „Beogradska čaršija 2000+“ iz 1975, za koji je dobio Oktobarsku nagradu.

- Ceo taj prostor otet je od vode, pa sam zato više decenija proučavao odnos vode i gradova, posebno Beograda. Predvideo sam uvođenje reke kanalima u obale, njihovo postepeno podizanje kako bi se stvorila odbrana od poplava i napravila pešačka veza između dve obale. Morala bi da se izgrade tri mosta, u produžetku Nemanjine, od Železničke stanice do Sava centra i jedan paralelan sa starim mostom - priča o svojoj viziji Dik, čija je ideja predstavljena 2006. na Bijenalu u Veneciji.

Reč je o velikom prostoru koji pruža neverovatne mogućnosti, a skoro svi veći gradovi iskoristili su to što su na vodi.

- Krajem osamdesetih pojavio se „Geneks“ kao investitor i tada je nastao ovaj projekat. Procena je bila da projekat vredi sedam-osam milijardi dolara. Taman je trebalo da se raspiše konkurs, ali „Geneks“ je „pao“ - ističe Manojlović.

Dug proces

On navodi da projekat može da uspe ako se nađu investitori, a ističe da bi realizacija trajala 15-20 godina.Njegov kolega Tomislav Đorđević kaže da su prepreke izmeštanje Železničke stanice, završetak „Prokopa“, izgradnja ranžirne pretovarne stanice, most kod Vinče i obilaznica kojom bi se transport opasnih materija izmestio iz grada.

Trebalo bi, kaže on, raspisati međunarodni javni konkurs, dovesti svetske arhitekte, jer oni privlače investitore, a može se i dati koncesija.

- Dobro je što je tu železnica jer je mogla da bude bespravna gradnja, pa bi preseljenje bilo mnogo teže. Smatram da bi se ovaj projekat mogao ostvariti u fazama, jer nemamo novca da to uradimo odjednom - ističe on.

Ovim projektom Beograd dobija turističku atrakciju, postaje magnet na Balkanu jer izlazi na Dunav, na svetski pravac Nemačka - Crno more, postaje Menhetn na Balkanu. Na Bijenalu je čuveni Santjago Kalatrava docrtao marinu za jedrilice do Sarajevske ulice.

- Ko ne bi došao da to poseti i vidi - pita Đorđević.

Posao za 200.000 ljudi

Vučić i Đilas dogovorili su se da se formiraju zajedničke radne grupe koje će ubrzano raditi na realizaciji ovog projekta. Beograd na vodi Vučić je pre više od godinu dana pominjao u kampanji za izbor gradonačelnika i tada je rekao da ima veliki broj zainteresovanih investitora, da bi u izgradnju i korišćenje bilo uključeno najmanje 200.000 ljudi, a od taksa bi Grad dobio više od 450 miliona evra. Đilas je najavio da će do 1. septembra biti poznati precizni rokovi za realizaciju projekta i da će se istovremeno raditi na planovima i traženju investitora.

Prepreke

- završetak gradnje „Prokopa“ i preseljenje Železničke stanice
- izgradnja ranžirne stanice u Batajnici
- obilaznica i most kod Vinče za transport opasnih materija
- iseljenje autobuske stanice na Novi Beograd