TELO NAJBOGATIJE BEOGRAĐANKE PRONAĐENO JE TADA U PODRUMU NJENE VILE Misteriozno nestala, za njom se tragalo 2 nedelje: Jeziv prizor zatekli u njenoj kući (foto)

Zima 1933. godine u Beogradu bila je hladna, ali ništa nije moglo da zaledi radoznalost građana kao misteriozni nestanak Drage Dimitrijević Mitrićević. Kada je tokom šetnje pravnik Vojislav Rašić primetio da nešto nije u redu sa njenom kućom, nije ni slutio da će pokrenuti jednu od najvećih misterija starog Beograda - šta se dogodilo sa staricom koja je živela sama, okružena bogatstvom i strahom od pljačkaša?

Nekoliko dana kasnije Rašić je ponovo prolazio istim putem, ovoga puta bio je u društvu supruge. Prišavši kapiji dotakao se zvona, ali mu ni ovoga puta niko nije odgovorio. Bio je to znak koji je kod starca probudio sumnju, piše portal Kaldrma.

Odmah je obavestio policiju i istog dana, uz prisustvo dva svedoka, sa jednim pisarom i majstorom, nasilno otvorio ulaznu kapiju. Nakon što su ušli u dvorište i popeli se na sprat, majstor je obio i brave na ulaznim vratima staričinog stana.

Kada su ušli u stan misterija postala još veća

Ipak, u stan se nije moglo. Rašić i prisutni su osećali kako ih nešto sa druge strane sprečava da uđu. Kada su napokon ušli zapahnuo ih je talas ustajalog vazduha. Po zamračenoj prostoriji nazirao se strahovit nered.

Upravo je ta okolnost prisutnima ulivala nadu da je starica tu negde i da je živa. Budući da su Rašić i njegova supruga bili jedine osobe sa kojima je Draga Mitrićević bila u gotovo svakodnevnom kontaktu, on je u prvi mah pomislio da je, plašeći se da je neko ne opljačka, paranoična starica sama na vrata naslonila pisaći sto.

U drugoj prostoriji su zatekli dva izgladnela psa, na stolu je stajao tanjir sa mrvicama hleba, nenamešten krevet i nered koji je i inače bio sastavni deo staričine svakodnevnice, ali od starice ni traga. Za slučaj se ubrzo zainteresovala i štampa, a dnevni list Pravda je među prvima iznosio najnovije vesti u vezi nestale bogatašice. Tek tada su i Beograđani počeli življe da se interesuju za ovaj slučaj.

Pojedinci su se prisećali da su, koliko juče, na ulici viđali staricu odevenu u dotrajalo odelo i sa starinskom kapom na glavi koja je, hodajući uz pomoć štapa i uvek noseći čarape različitih boja, protiv uroka, ljutito mrmljala i vikala na one koji bi pokušavali da joj se obrate. Zaintrigirani slučajem imućne starice, ljudi su odjednom počeli da se zanimaju za nju a naročito za poreklo njenog bogatstva.

Ko je bila Draga

Po pisanju ondašnje štampe, Draga Dimitrijević Mitrićević bila je potomak čuvene i veoma bogate porodice Mitrićević. Njen deda Dimitrije bio je jedno vreme upravnik Kragujevca, a otac Jovan je kroz karijeru napredovao od pozicije sreskog načelnika, preko višeg činovnika ministarstva policije, državnog savetnika i na kraju upravitelja Beograda.

Upravo su neke osobine Draginog oca, a na prvom mestu škrtost, kako se čini presudno uticale i na oblikovanje njenog karaktera. U prilog ovome govori i podatak da je Kralj Milan, prolazeći jednoga dana pored Mitrićevićeve kuće i videvši svog visoko rangiranog činovnika kako sam čisti sneg ispred ulaza, ovoga već sutradan oslobodio službe.

Zla kob porodice

Pored tvrdičluka, čini se da je rame uz rame sa bogatstvom ovu porodicu odvajkada pratila i nekakva zla kob, koja je u njihove duše uselila svađu, razdor i ludilo. Dragina najstarija sestra Sofija – Beba Mitrićević umrla je sedamdesetih godina devetnaestog veka, sa tek navršenih 19 godina.

Njen stariji brat je izvršio samoubistvo a druga sestra Leposava Lenka Mitrićević umrla je 1922. godine od šizofrenije. Ako ovom nizu nesreća dodamo i podatak da je svo troje Lenkine dece, ćerka Sofija, kao i sinovi Petar i Velibor Bora Jovanović, koji je kasnije i nasledio najveći deo imovine svoje tetke Drage, život završilo po institucijama za mentalno zdravlje.

Prokletstvo dukata

Po Beogradu se tih dana govorilo da su za porodičnu nesreću krivi dukati Tome Vučića Perišića, svojevremeno najmoćnijeg srpskog velikaša koji je na početku podržavao Miloša Obrenovića i slovio za jednog od njegovih najbližih saradnika da bi, godinama kasnije, postao njegov najljući neprijatelj i vatreni zagovornik Ustavobranitelja, koji su za knjaza izabrali Karađorđevog sina Aleksandra.

Bilo kako bilo, nakon što se vratio iz progonstva i po drugi put seo na presto Srbije, jedna od prvih stvari koju je naredio stari knjaz Miloš, bilo je hapšenje Tome Vučića Perišića. I upravo tu dolazimo do spornog detalja vezanog za pomenute dukate. Naime, po knjaževom naređenju ali i propisanoj dužnosti, patrolu koja je krenula na kuću negdašnjeg moćnika predvodio je niko drugi do Jovan Dimitrijević Mitrićević, koji je u to vreme obavljao funkciju upravitelja gradske varoši.

Govorilo se kako je on Mitrićeviću ostavio veliku količinu zlatnika koju je ovaj trebalo da, u slučaju smrti Tome Vučića Perišića, ove preda njegovoj porodici. Ljudska priroda je takva, voli da veruje kako u zametku svake nesreće stoje prevara, neispunjen amanet ili pogažena reč, pa je i u ovom slučaju u očima naroda krivica za porodične nesreće pala na Draginog oca koji je, kako se verovalo, dobijene dukate prikrio.

Priznali ubistvo, pa tvrdili da su nevini

Iako se za staricom intenzivno tragalo danima, a gradom kružile glasine kako je, mimo navika otputovala u Englesku ili otišla na neko od svojih imanja u Smederevu ili Kragujevcu, dnevni list Pravda je petog februara preneo senzacionalnu vest – Danas u podne nađena je mrtva g-đa Mitrićević u podrumu svoje kuće.

U nastavku vesti piše da je posle šest dana traganja a nakon gotovo dve nedelje od kako je prijavljen njen nestanak, staričino telo pronađeno u prostranom podrumu ispod kuće, prekriveno daskama i drugom drvenarijom.

Privedeni su Jovan Olujić, građevinski radnik i izvesni Adam Roksandić. Uhapšeni su neposredno nakon hapšenja priznali ubistvo ali su se kasnije, tokom suđenja izjasnili kao nevini. Nedugo po okončanju ročišta, obojica optuženih su oslobođeni tužbe a starica je sahranjena u velelepnoj porodičnoj grobnici na beogradskom Novom groblju u pogrebu kome je prisustvovalo oko 4.000 ljudi.

Iako je u mladosti smatrana jednom od najpoželjnijih beogradskih udavača, Draga Mitrićević se ubrzo nakon udaje za upravitelja dvora razvela od njega i nastavila da živi sama, zazirući od svih, pa i od majke i rođene sestre, sa kojom je bila u svađi sve do sestrine smrti.

Imala veliki broj nekretnina po Srbiji

Posedovala je veliki broj nekretnina, kako u samom Beogradu, tako i u Smederevu i Kragujevcu, koje je izdavala. Novac je grčevito čuvala, trošeći ga samo na najneophodnije namirnice, a često je, po rečima komšija, ostajala dužna prodavcima, plaćajući im tek sutradan.

Inspiracija Andriću

Ubica nesrećne starice nikada nije pronađen, a ovaj slučaj je inspirisao potonjeg nobelovca, Ivu Andrića, da napiše roman Gospođica. Pukim slučajem ili ironijom sudbine, tek, na mestu na kome se nalazila palata porodice Mitrićević, koja je srušena početkom sedamdesetih godina prošlog veka, sagrađena je tada zgrada Poreske uprave.

(Kurir.rs/Kaldrma)