OVO SU ATOMSKA SKLONIŠTA U SRBIJI Građani otkrili šta se u njima nalazi, mnogi od njih i ZARAĐUJU! Evo u kakvom su stanju i za šta se trenutno koriste

Ukoliko dođe do ratnog ili vanrednog stanja više od 1.000 atomskih skloništa širom zemlje biće ispražnjeno i osposobljeno za upotrebu u cilju zaštite stanovništva. Ovako tvrde iz Javnog preduzeća "Skloništa" kojima je na upravljanje povereno ukupno 1.442 ovakvih skrovišta, a većina njih trenutno se koristi u potpuno drugačije svrhe.

Koliko skloništa ima Beograd i gde se ona nalaze

Kako navode iz Javnog preduzeća "Skloništa", od nekoliko hiljada atomskih skloništa na teritoriji Srbije, njima je na upravljanje povereno tačno 1.442, od toga, 980 na teritoriji Beograda.

Ona se nalaze na teritorijama 15 gradskih opština, a najveći broj njih:

- Novi Beograd (244)
- Rakovica (130)
- Voždovac (107)
- Čukarica (91)
- Zvezdara (132)
- Zemun (70)
- Palilula (50)

Iako skloništa postoje i u opštinama Barajevo i Surčin, ovo preduzeće njima ne upravlja, te ih ne uvodi u svoju statistiku.

Pojašnjavaju da u sistemu sklanjanja i zaštite stanovništva i zaposlenih pored skloništa koja su poverena na upravljanje Javnom preduzeću za skloništa u Srbiji postoji nekoliko hiljada kućnih i ostalih skloništa i više stotina skloništa privrednih društava.

Ko i kako održava atomska skloništa u Srbiji

S obzirom na to da se većina skloništa izdaje tokom mirnodopskog perioda (perioda bez vanrednih stanja i rata), ona skloništa kojima upravlja Javno preduzeće "Skloništa", održavaju se sredstvima od zakupa i drugih izvora.

"Jedini prihod preduzeća je zakupnina od mirnodopskog korišćenja objekata (mali broj se izdaje, ostala nisu pogodna za izdavanje). Jako je bitno naglasiti da od 2012. godine građani ne plaćaju naknadu za održavanje postojećeg fonda skloništa i izgradnju novih skloništa", kažu iz preduzeća.

Davanje u zakup skloništa u uslovima koji nisu ratni i vanredni, vrši se u skladu sa Uredbom o uslovima pribavljanja i otuđenja nepokretnosti neposrednom pogodbom i davanja u zakup stvari u javnoj svojini, odnosno pribavljanja i ustupanja iskorišćavanja drugih imovinskih prava, kao i postupcima javnog nadmetanja i prikupljanja pismenih ponuda.

"Izdata skloništa se koriste u različite svrhe, a najčešće kao magacini, arhive, teretane, igraonice i slično. Republička direkcija za imovinu RS daje saglasnost za korišćenje objekata za određenu namenu, a u slučaju promene namene, uvek se mora dobiti nova saglasnost od iste. Od ukupnog broja skloništa koja su poverena na upravljanje Preduzeću samo je oko 400 pogodno za izdavanje. Na teritoriji Republike Srbije izdato je ukupno 305 objekta, od kojih je 168 na teritoriji 15 opština grada Beograda", kažu iz ovog preduzeća.

"Imam atomsko sklonište, ali za ljude nema mesta od kiselog kupusa"

S obzirom na to da je poznata činjenica da atomska skloništa u periodu mira imaju potpuno drugačiju svrhu, građani su na društvenim mrežama podelili šta se nalazi u skrovištima njihovih zgrada. Tako, imamo veliki spektar namena - od teretane, preko "escape room-a" i vešernice, pa sve do prostorije za kiseljenje kupusa i spremanje zimnice.

"Moja zgrada ima atomsko sklonište, ali nema mesta za ljude dok ne prođe sezona kiselog kupusa", napisao je jedan sugrađanin na društvenoj mreži "X".

Komentari ispod njegove objave su se samo nizali, pa su tako drugi navodili da se kod njih u skloništu namenjenom za ratna stanja nalaze stare fotelje, televizori i daske.

"Kod mene je u skloništu sve što ljudima ne treba u stanovima. Nema ni struje ni vode, ali ima pacova", tvrde građani.

Bilo je i šaljivih komentara, poput onih da će "Putin sačekati sa korišćenjem nuklearke dok ne prođe sezona kiselog kupusa", ali i da bi pravljenje sarme moglo da bude prava zanimacija tokom boravka u skloništu.

Šta se dešava sa skloništima ako dođe do ratnog stanja

Kako objašnjavaju iz preduzeća, ako to ratnog stanja dođe, skloništima rukovode pripadnici Sektora za vanredne situacije koji obezbeđuju da se sklonište koristi u skladu sa njegovom namenom,

"U sklonište je potrebno poneti samo neophodne lične stvari. Lokalna samouprava treba da izradi brošure koje obrađuju sve nedoumice stanovništva o boravku u skloništu", napominju iz Javnog preduzeća "Skloništa".

U slučaju proglašenja vanredne situacije skloništa koja se koriste kao ostave, "escape room-ovi" ili nešto sasvim drugo, mogu se isprazniti, a u slučaju proglašenja vanrednog ili ratnog stanja moraju se isprazniti i osposobiti za zaštitu u roku koji odredi štab za vanredne situacije, a najkasnije u roku od 24 časa.

Isto važi i za stambene zajednice, koje koriste skloništa u mirnodopske svrhe, kao ostave stanara.

Gde bi se građani Srbije sakrili tokom potencijalnog rata

Kragujevac, Niš, Novi Sad i Užice, uz Beograd predstavljaju gradove koji imaju najveći broj atomskih skloništa, o kojima vodi računa pomenuto preduzeće. U manjim mestima, ukoliko ih i ima, atomska skloništa su nadležnost upravnika zgrada u kojima se nalaze.

Kurir.rs/Blic/B.V.