ŠTA SE NALAZI U PODZEMNIM PROLAZIMA BEOGRADA: Strme stepenice vode do mesta koje je svedočilo brojnim misterijama, jedno je inspirisalo Hičkoka (FOTO)
Rimski bunar fascinirao je reditelja Alfreda Hičkoka, koji je prilikom jedne posete Beogradu tražio je da ga odvedu na "najstrašnije mesto u Beogradu"
Jedan od svedoka burne istorije Beograda, koji je rušen čak 38 puta tokom ratova u osvajačkim pohodima, jeste i čuveni Rimski bunar. Ekipa portala MONDO sišla je u lagume ispod Kalemegdana, prošetala hodnicima koje je Alfred Hičkog ocenio kao "najjezivije mesto" Beograda i videla mesto na kom se odigrao jedan od najmonstruoznijih zločina u bliskoj nam prošlosti.
Strme stepenice odolevaju zubu vremena, vode pravo do centra prostorije u čijoj se sredini nalazi bunar dubok 60 metara čije se dno ne nazire kada se nagnete preko ograde.
"Oko bunarskog cilindra, koje je široko tri i po metra, upleteno je spiralno stepenište od 212 stepenika koje vodi do nivoa vode, a drugi splet vodi natrag, kako se oni koji silaze po vodu ne bi sudarali sa onima koji idu u drugom smeru. Taj prolaz je uzak 90 cm, jaka je kondezacija i nije nimalo prijatno", rekao je novinar i publicista Zoran Nikolić.
Stepenište je klizavo, mračno i nebezbedno te nismo mogli da prođemo putem kojem se nekada išlo po vodu.
Rimski bunar fascinirao je reditelja Alfreda Hičkoka, koji je prilikom jedne posete Beogradu tražio je da ga odvedu na "najstrašnije mesto u Beogradu". Hičkok je u jednoj poseti Beogradu tražio je da ga odvedu na najstrašnije mesto u Beogradu. Kada je izašao iz Rimskog bunara, izjavio je da ovakva mesta nose istinsku estetiku strašnog i večnu inspiraciju.
Potvrdu "jezivog mesta" dao je i jedan događaj iz naše, relativno bliske prošlosti, koja je poslužila reditelju Dušanu Makaveju, "Ljubavni slučaj ili ubistvo službenice PTT", u kom je opisano ubistvo koje se ovde desilo.
Priča opisuje Beograđanina, koji je hteo da se oslobodi svoje ljubavnice, pa ju je gurnuo u duboki ambis Rimskog bunara. Iako su je ronioci tražili, telo nestale žene je tek nakon deset dana isplivalo. Nakon toga postavljene su zaštitne rešetke kako se nešto slično nikad više ne bi ponovilo.
U prilog ovim pričama od našeg sagovornika čuli smo da su se ovde desila "neka ubistva i zatočenja", što objašnjava epitet koji mu je i veliki Hičkok dao.
"Vrata kroz koja smo ušli jedini su način na koji možete da uđete unutra i izađete. Iako vidite ove neke otvore za ventilaciju dopire neka svetlost, nije nikad bila dovoljna kako bi neko uspeo da izađe, osim kroz vrata", rekao je Nikolić.
Sve tajne i misterije Rimskog bunara
Za Rimski bunar se već vekovima smatra da se u njemu i dalje krije blago. Tragom te legende, Nemci su ga istraživali za vreme Drugog svetskog rata. Dvojica ronilaca se iz jedne ekspedicije nikada nisu vratila i niko ne zna šta im se dogodilo jer njihova tela nikada nisu pronađena.
Istorija beleži da su u neuspelom atentatu na kralja Milana Obrenovića 1882. godine povezani: Jelena Ilka Marković, Lenka Knićanin i Rimski bunar. Samo par meseci posle proglašenja Milana za kralja, Jelena Ilka Marković, u želji da osveti supruga koji je po kraljevom naređenju streljan posle propasti Topolske bune, pucala je u porti Saborne crkve na kralja, promašila i ranila suprugu oficira koja se tu slučajno zatekla.
Iako je tvrdila da nije imala saučesnika i da je atentat organizovala iz ličnih razloga, istraga je pronašla vezu sa Lenkom Knićanin, Jeleninom rođakom i još jednom oficirskom udovicom. Umesto u zatvoru, Jelena i Lenka zatvorene su u Rimskom bunaru, gde su nemilosrdno ispitivne i mučene. Samo dva meseca pre početka suđenja, Lenka je pod nerazjašnjenim okolnostima pronađena mrtva u ćeliji, a ubrzo je ubijen i vojnik koji ju je čuvao.
Kurir.rs/MONDO
"NE PREPORUČUJE SE OPOZICIONIM PRVACIMA SA SLABIJIM SRCEM" Pogledajte četvrtih 100 od 1000 velikih stvari koje su urađene zalaganjem predsednika Vučića