Slušaj vest

BEOGRAD - Za mnoge kafiće u Beogradu će vam reći da je prvi ikad otvoreni, ali samo je jedan Zlatni papagaj.

Sve do 1979. godine u Beogradu su postojale samo kafane, ekspres i „mlečni“ restorani. To su bili veliki ugostiteljski objekti sa puno stolova, limene pepeljare, plastične stolice, a služio se vinjak i mala kisela, kao i domaća, odnosno „turska“ kafa.

Kasnio je Beograd za ostalim delom Jugoslavije. Kada je u Jakšićevoj ulici otvoren “Zlatni papagaj” u Sarajevu, pa čak i Mostaru radilo je već više od 20 sličnih kafeterija.

 Popularnost „Papagaja” opisala je i grupa Električni orgazam kroz pesmu istog imena, a posle njegovog nastanka, kafići su postali trend koji se Beogradom širio velikom brzinom.

Beograd sedamdesetih Foto: Instagram Printscreen, Youtube Printscreen

Priča se da je Srđan Gojković Gile sa svojim društvom prolazio pored tog kafića, video nekoliko pankera koji su se ispred kafića potukli sa šminkerima i tada je nastao njegov veliki hit „Zlatni papagaj”, u kom je on opisao snobovsku grupaciju kojima su tate i mame plaćale račune i koji su svake večeri dolazili u pomenuti kafić da budu viđeni.

I dok su ispred bili parkirani skupi automobili i motori bogate dece komunizma, Gile je u ovom kafiću snimio i spot za istoimenu pesmu, u kome šminkera za šankom glumi niko drugi do Vlada Divljan iz „Idola”.

Prvi vlasnik “Zlatnog papagaja” bio je Nebojiša Spasić Biba, koji je posle dve uspešne godine napustio zemlju i otišao u Beč, gde je postao uspešan građevinski preduzimač. Lokal je 1981. godine kupio profesor Đura Kojić koji ga je držao otvorenog do 2004. godine, a onda je lokal promenio svoju namenu.

„Papagaj“ je, po mišljenju mnogih, doneo Trst u Beograd. Bila je to filozofija italijanskih života u kome su kafei dominirali već decenijama, gde se stojeći uz šank ispijala drugačija kafa, famozni espreso, u lokalu od jedva 30 kvadrata u kome se samo započinjao dan ili pravila kraća pauza na poslu.

Sa oduševljenjem su pocupkivali uz zvuke tadašnjih muzičkih hitova, slušali šum kafe aparata, navikavali se na kapučino, frape i tople sendviče. ipak nije svako mogao priušti izlazak na ovo mesto.

To je bilo mesto gde su se viđale lepe devojke, sportisti, glumci, srednjoškolci, diplomate, studenti, a tokom celog dana novinari Tanjuga, ali i drugih medija… Najviše su se pili viski, “štok”, “vekija”, votka-tonik, “koka-kola” i, naravno- kapučino.

Već naredne, 1980, otvoren je i drugi beogradski kafić – “Arkade” u Jovanovoj ulici, na Dorćolu, a zatim i “Crni Petao”, “Galerija”, “Freska”, “Trozubac”, “Košava”, “Klub 54”, “Nana”.

Bife "Promaja", utočište za muževe koji su bežali od kuća 

U blizini današnje Ruzveltove ulice na Zvezdari, na uglu Gobljanske i ulice Svetog Nikole, nadomak Novog groblja, daleke 1932. godine otvoren je bife „Promaja”, utočište za muževe koji su bežali iz kuća. To mesto bilo je preteča današnjih kafića, a spekuliše se i da je bife bio toliko mali, da je mogao da primi samo jednog gosta.

Kurir.rs/Kaldrma/Prenela: SĐP