Kaldrma se zadržala u prostornim kulturno-istorijskim celinama u Skadarliji, na Kosančićevom vencu, zatim u Starom jezgru Zemuna u Njegoševoj, Grobljanskoj i Ulici Vasilija Vasiljevića

BEOGRAD - Početkom 20. veka skoro 80 odsto ulica u Beogradu bilo je prekriveno kaldrmom za koju su bile potrebne „dobre cipele i jaki karakteri“.

Nepraktična i skupa za održavanje, kaldrma se danas zadržala tek na oko 8.235 kvadrata (urbana površina grada iznosi 359,92 kvadratnih kilometara), a presvlačenje ulica asfaltom postalo je i metafora za prerastanje prestonice od turske kasabe u moderan, evropski grad.

Kaldrma se zadržala u prostornim kulturno-istorijskim celinama u Skadarliji, na Kosančićevom vencu, zatim u Starom jezgru Zemuna u Njegoševoj, Grobljanskoj i Ulici Vasilija Vasiljevića.

Postavljana je tokom 19. veka, a jedna od najstarijih je u Njegoševoj ulici u Zemunu na mestu najstarijeg silaza na reku - navodi istoričarka umetnosti Aleksandra Dabižić iz Gradskog zavoda za zaštitu spomenika kulture.

Detaljan plan o kaldrmisanju Beograda donet je 1911. a kaldrmisane su bile i centralne gradske ulice - Francuska i Cara Dušana. U periodu između dva svetska rata, kaldrma je zamenjena granitnom kockom, a tamo gde je do danas ostala, ona daje poseban šmek i šarm.

Međutim, ulice sa kolovozom od kaldrme nisu pogodne za kretanje pešaka, tek ne za motorna vozila, a slične muke imali su Beograđani i u prošlosti.

- Pamtim jedan citat s početka veka, u kome je autor rekao da su Beograđanima, zbog loše kaldrme, potrabne dobre cipele i jaki karakteri. To je duhovito i tačno jer je ta kaldrma, uglavnom, bila jako loša. Vrhovi kamenja bili su veoma oštri, pa se teško hodalo, a kolima su stalno otpadali točkovi. Najveći problem bila je prašina koja se dizala kada neko prođe ulicom, navodi istoričarka Dubravka Stojanović.

Mnogim saobraćajnicama, čak i pešačkim zonama, promenjen je izgled, a 21. vek u asfalt presvučene dočekale su gotovo sve prestoničke ulice, što bi moglo da ukazuje i na to kako je Beograd od turske kasabe prerastao u evropski grad. Istoričarka umetnosti Dabižić kaže da kaldrmu treba sačuvati, rekonstruisati i obnoviti kao autentični materijal.

Dodaje i da bi time zaštićene celine Beograda postale atraktivnije i doprinosile razvoju kulturnog turizma. Popravka Skadarske, Kosančićevog venca...Uređenje “Od ulica koje imaju kolovoz od turske kaldrme u skorije vreme planira se popravka kolovoza u Ulici Skadarskoj i Kosančićev venac, a u Zemunu su planirani radovi na rekonstrukciji kolovoza u Njegoševoj.

Urađena je projektna dokumentacija po uslovima Zavoda za zaštitu spomenika kulture”, navode u Sekretarijatu za saobraćaj.

Ulice pod kaldrmomUlica - Kvadratura- Skadarska 4.890- Kosančićev venac 2.925- Njegoševa (Zemun) 420