Kako bi sačuvali dete od mogućih neželjenih posledica upotrebe Interneta, potrebno je da roditelji na vreme preduzmu određene korake. Evo osnovnih saveta kako da postupite...

Kontrola dece na Internetu je neophodna da bi se deca zaštitila od zloupotrebe koja se zvanično sankcioniše zakonski i koja se odnosi na pet osnovnih područja:

1. Trgovanje ljudima

2. Blud – seksualno zlostavljanje, silovanje, prostituciju i podvođenje,

3. Krađe novca i drugih stvari kroz prodaju usluga i navođenje da se ostave podaci o platnim karticama i telefonima, ali i tzv. razmene predmeta poštom i slično

4. Nasilje – pre svega vršnjačko ismevanje i verbalno napadanje, psihičko maltretiranje i tortura, kao i fizično ukoliko dođe do susreta sa žrtvom

5. Savetodavni uticaji - sugestije koji navode na samopovređivanje, bilo kao režimi ishrane, vežbe, lečenje bolesti, zdravstveni i drugi praktični životni saveti u čijoj pozadini mogu biti obredi sektaških zajednica i slično.

Upoznajte dete sa pravilima

Da bi dete razumelo zbog čega ste kao roditelj zabrinuti za njega, kada ono provodi vreme na Internetu, potrebno je da sa njim popričate na temu zloupotreba na društvenim mrežama. S tim u vezi, najpre detetu objasnite pravila komunikacije sa nepoznatima - ne razmenjivati lične podatke, brojeve telefona, platnih kartica, adresa, privatnih slika i informacija o poznatima sa nepoznatima i ne prihvatati prijateljstvo i komunikaciju sa nepoznatim ljudima na socijalnim mrežama.

Adekvatne roditeljske mere

Da bi vam se deca poveravala i rekla kada su nešto pogrešila, ne smete praktikovati metode oštrog kažnjavanja i zastrašivanja svojim autoritetom u procesu vaspitanja, tako da se dete više plaši vas nego “Cyber lopova i manijaka”. Negujte savetodavni razgovor i praćenje sprovođenja saveta.

Pričajte otvoreno sa decom o svemu. U sprovođenju mera bezbednosti i vaspitanja, budite uporni i odlučni, ali ne i nasilni. Kod postojanja indicija za neadekvatnom upotrebom možete primeniti tehnike blokiranja pristupa pojedinim sadržajima i sajtovima ili ukinuti upotrebu Interneta, ali imajte na umu da ga dete može koristiti i na drugim mestima ne samo kod kuće, pa je zato bolje stvoriti u samom detetu odnos prema toj bezbednosti iznutra.

Različiti pristupi za različite uzraste

Nivo bezbednosti i način ostvarivanja bezbednosti zavisi od uzrasta deteta. Za manju decu, najbezbednije je ugraditi neke od dečijih pretraživača koji im omogućavaju neki stepen slobode u pretraživanju, ali nemaju takvu slobodu kao na opštim pretraživačima. Možete ih naučiti kako da prepoznaju opasne stranice i sadržaje i, naravno, da se posavetuju sa vama ili ljudima od poverenja kada imaju neku nedoumicu. Najvažnije je da imaju slobodu da vam se obrate kada su nešto pogrešili i ostavili neke podatke koje možda nisu trebali ili stupili u neku komunikaciju koja nije bila bezbedna.

Osnovni koraci do bezbednog korišćenja Interneta

Bezbedno korišćenje Interneta za decu svakako započinje tako što roditelj obeshrabruje dečiju naivnost i preterano poverenje u osobe i sadržaje koji se nude na Internetu. Najbolji način kontrole bezbednosti je svakako ugradnja pretraživača za decu i alata koji beleže sve što je dete radilo na Internetu, svih četova, slika, sadržaja i informacija koje je razmenjivalo.

Dete tako uči da prepozna opasnost, ali i koja su pravila stupanja u komunikaciju na Internetu. Takođe, svakodnevni razgovor o sadržajima i sajtovima koje koristi i onome šta se dešavalo na netu, ima istu važnost kao i informacija šta se dešavalo u školi ili u dvorištu za igru.

Razmenjujte iskustvo sa drugim roditeljima i starijom decom, sa osobama koje su stručne za instalaciju softvera o mogućnostima kontrole pristupa dece Internetu i instalaciji adekvatnih alata za ograničenje ovih sloboda.

Pored toga, sve mere pravilnog fizičkog, moralnog i psihološkog razvoja, koje važe u običnom životu važe i na Internetu i zakonske i društvene mere sankcionisanja se izjednačavaju sa sankcionisanjem prestupa u stvarnom životu.

Projekat je sufinansiran iz budžeta Grada Beograda, Gradske uprave Grada Beograda, Službe za informisanje


Autor: Irena Werner, psiholog
Yumama/Kurir