KAKO JE ŠOLAK POSTAO NAJBOGATIJI SRBIN: Od prodavca VHS kaseta do vlasnika Sautemptona (1)

U specijalnom serijalu, u narednih mesec dana, Kurir će objaviti kako je zaista izgledao put ostvarenja "američkog sna" ovog kontroverznog milijardera u mutnim vodama balkanske tranzicije.

Finansijski uspon prvog srpskog milijardera Dragana Šolaka, započeo je 90-ih godina prošlog veka. Do pozicije najbogatijeg Srbina, Šolak je prešao dug put od prodavca VHS kaseta i diskova, preko osnivanja prve kablovske televizije u zemlji, pa do vlasnika grupacije koja u svom portfoliju drži preko stotinu regionalnih medija i poseduje imovinu čija se vrednost procenjuje na više od tri milijarde evra. Svoje prve korake u mutnom balkanskom biznisu tog vremena sin Njegoša Šolaka, dekana Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu s početka devedesetih, napravio je još tokom studija na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, koje je ubrzo napustio. Prvo zaposlenje bilo mu je u produkcijskoj kući “Vans”, što ga je uvelo u svet trgovine CD i DVD diskovima. Uvidevši kakve mu se sve poslovne mogućnosti pružaju u ovoj oblasti, s obzirom da autorska prava u vreme sankcija u ovom regionu nisu uživala adekvatnu zakonsku zaštitu, Šolak se preselio u Sloveniju gde je zajedno sa svojom suprugom Gordanom osnovao firmu "Taped Pictures" (T.Pics) koja se bavila prodajom CD i DVD filmova, kao i uvozom i distribucijom ostvarenja iz bivših jugoslovenskih republika.

Izvori iz kreativne industrije tog vremena, otkrili su da se kompanija "Taped Pictures" bavila i izdavanjem CD i DVD filmova, a zbog sporova oko autorskih prava više puta bila je utuživana pred slovenačkim sudovima, usled čega je 1998. godine završila u stečaju. Zahvaljujući prijateljstvu sa tadašnjim rukovodiocima PGP RTS, Šolak je poslovanje svoje firme smestio u lokal PGP u ulici Miklošičeva Cesta u Ljubljani, koju je PGP RTB u svom vlasništvu imao još od osamdesetih godina prošlog veka. U vreme sankcija protiv tadašnje Savezne Republike Jugoslavije, PGP Šolakovoj firmi daje razna prava za izdavanje i distribuciju filmova i muzičkih ostvarenja iz svog kataloga, za područja Slovenije i Hrvatske.

Koristeći sankcije i neraščišćene imovinske odnose među bivšim jugo republikama, Šolak je pokušao sebe da upiše kao vlasnika lokala PGP-a zbog čega je ova diskografska kuća protiv njega vodila višegodišnji spor. U vreme kada je u Sloveniji prodavao diskove, Šolak je ušao i u partnerstvo sa kompanijom “Continental film” iz Zagreba sa kojom se brzo našao u sporu oko licenci za DVD animirane filmove Diznija. Prema nekim svedočenjima Šolak je imao i licencu za prodaju izdanja iz kataloga zagrebačkog Jugotona za područje Slovenije. Kako bi zaokružio proizvodni proces, zajedno sa svojim zetom Dušanom Radosavljevićem, Šolak je u Kragujevcu osnovao firmu “Jukom”, koja se bavila namotavanjem audio traka i VHS kaseta. Sedište njegovih firmi u početku je bilo na adresi nekadašnje porodične kuće, u ulici Zore Radulović, koja je kasnije prodata za potrebe izgradnje obilaznice oko Kragujevca. Zbog toga su njih dvojica otkupili deo hale nekadašnjeg preduzeća “Romanija”, dok su kasete prodavali u kiosku u zgradi Osnovnog suda, kao i u Radosavljevićevom podrumu pića. Međutim, u toku 1998. godine, Šolakov biznis u Sloveniji iznenada je propao, a firma "Taped Pictures" završila u stečaju, sa velikim neizmirenim dugovima prema poveriocima.

No, ovaj prekaljeni plivač u mutnim vodama balkanskog biznisa iz devedesetih već je bio uočio novu priliku koja će mu u narednim decenijama doneti neslućeno bogatstvo.

U SLEDEĆEM NASTAVKU: Šolakov povratak u Srbiju i zametak strateškog partnerstva sa Džordžom Sorošem

Bonus video: