Lepo mi je u vrtiću. Igram se. Imam puuuuuno drugara. Sve ih volim, baš sve. I tete su dobre, imamo dve tete. U vrtiću ima i jedan Marko i mnogo Luka, nema Stefana, a najbolji je Uroš, priča mali Milan
Ne propustite...DruštvoMilan Ponjiger: Teto, ja sam srećan i zaljubljen!
1610marina-lopicic.jpg

BEOGRAD - Nakon malo dužeg razmišljanja, Milan je odlučio - da! Moj najbolji drug je Uroš! On me tako zasmejava! Ume da hoda na jednoj ruci. Ovako, vedro i uobičajeno, teče život malog Milana Ponjigera (5), dečaka čiji su roditelji izvršili samoubistvo, skočivši sa njim u naručju u ambis sa šestog sprata samačkog hotela.

Vojni beskućnik, penzionisani kapetan Palko i njegova žena Ilonka Ponjiger su na mestu ostali mrtvi, a Milan je prikom pada polomio obe noge i ruke i njegovo stanje bilo je teško. Čudom je ostao živ, čudom se i oporavlja.

Danas hoda bez umetnutih šipki svojim nogama. Odmah nakon tragedije, brigu o Milanu Ponjigeru preuzela je na sebe porodica Meler, Miroslav i Gabrijela, koji imaju sina Luku tri godine starijeg od Milana.

"Lepo mi je u vrtiću. Igram se. Imam puuuuuno drugara. Sve ih volim, baš sve. I tete su dobre, imamo dve tete. U vrtiću ima i jedan Marko i mnogo Luka, nema Stefana, a najbolji je Uroš", priča lagano Milan dok prevrće po glavi koga sve ima u vrtiću u koji ide poslednjih godinu dana.

Pre polaska u vrtić imao je druge ljubavne teme. U julu 2012. godine, njegova tadašnja preokupacija bila je devojčica Maša. Danas više ne misli toliko na nju. “Pa nema Maše!”, kaže pomalo razočarano.

Iako je Miroslav Meler, rođački gledano, brat od ujaka malom Milanu (pokojni Palko i Miroslavljeva majka su rođeni brat i sestra), Miroslav je ipak Milanu po ulozi koju je izabrao, otac. Kaže da je Milana prihvatio iz ljudskih razloga, ali i iz osećanja zahvalnosti prema pokojnom Palku, koji se o njemu brinuo kad je učio vojne škole u Mostaru.

Melerovi više nisu podstanari, i to je lepa vest. U istoj ulici u kojoj su i ranije živeli u Žarkovu, pre nekoliko meseci, preseli su se u novu zgradu, u stančić ne veći od kutije šibica, ali njihov, lepo uređen sa novim nameštajem, uredan, svetao i čist.

Stan su kupili na kredit i uz pomoć roditelja. A u vreme tragedije država im je obećavala brda i doline (da će zaposliti ženu Gabrijelu i dodeliti im stan) i ništa se od toga nije desilo. Tadašnji ministar odbrane Dragan Šutanovac pozvao je Melera i obećao pomoć, a danas Miroslavu kažu “neka mu Šutanovac to obećanje i ispuni”.

Melerovima, kako to u životu inače biva, najviše pomažu Miroslavljeve najbliže kolege sa posla, ali i zemljaci iz Slovačke. Zahvaljujući njima, bili su prošle jeseni u banji na Tatrama.

U smrt skokom sa šestog sprata

Penzionisani kapetan prve klase Palko Ponjiger (51) i njegova supruga Ilonka (47) su izvršili samoubistvo skočivši sa šestog sprata vojnog hotela na Zvezdari decembra 2011. Ovaj bračni par 17 godina bio u braku, ali su dete dobili nakon 14 godina, i to veštačkom oplodnjom koja je obavljena na klinici u Novom Sadu. Živeli su od penzije koja je iznosila oko 40.000 dinara, a sumnja se da je Ponjiger poslednjih meseci bio u jako teškom psihičkom stanju zbog naraslih kamata na dugovanja Ministarstvu odbrane Srbije, jer nije imao novca da redovno plaća sobu i struju.