U zemlji imamo manje od pet donatora na milion stanovnika, dok u Evropi taj broj dostiže cifru od 30 na milion ljudi

BEOGRAD - Srbijo, probudi se!
Broj donora u Srbiji i dalje je manji od pet na milion stanovnika, a liste čekanja su relativno duge, zbog čega značajan broj bolesnika umre jer nema šansu da na vreme dobije organ. Ovo je za Kurir izjavio pukovnik prof. dr Đoko Maksić, koordinator za transplantaciju organa na Vojnomedicinskoj akademiji, na pitanje da li se u poslednje vreme povećao broj donora u našoj zemlji.

Da li je samo u Srbiji loša situacija kada je reč o donorima?
- Nažalost, samo u Srbiji. U drugim zemljama je to dosta drugačije i sve mnogo bolje funkcioniše. Mi imamo pet donora na milion stanovnika, a u zemljama Evrope taj broj dostiže i do 30 donora na milion stanovnika.

S tako malim brojem donora, koliko može da se uradi transplantacija?
- Sa pet donora može da se uradi do 60 transplantacija bubrega, što je veoma malo, jer su u našoj zemlji realne potrebe samo za transplantaciju bubrega preko 300 transplantacija godišnje.

Kako povećati broj donora?
- Moramo raditi na tome da se poveća broj donora, jer će se samim tim povećati i broj transplantacija, što nam je i cilj. Najveći problem u Srbiji jeste to što nam je stanovništvo veoma loše edukovano i što nemamo dovoljan broj obučenih lekara. Radićemo na tome da se razvije donorski program i da obezbedimo sistem u kojem ćemo svi biti jednaki u pogledu prava i obaveza. Napravićemo sistem kao što je to uradila većina evropskih zemalja.

Ko može postati potencijalni donor?
- Svaki građanin koji to želi može potpisati donorsku karticu i postati potencijalni donor. Ono što je bitno da se zna jeste to da samo osoba koja doživi moždani udar, odnosno teško oštećenje mozga, može biti donor pojedinih organa. Čak i tada verovatnoća da se iskoriste neki od organa je mala. Samo dva odsto ljudi koji umru zbog oštećenja mozga mogu biti davaoci organa. Ali ukoliko se to desi, od takve osobe mogu se transplantirati srce, jetra, pluća i pankreas, i u tom slučaju jedan donor može spasti šest života.

Neophodna saglasnost roditelja

Dr Maksić kaže da je neophodna saglasnost roditelja, bez obzira na to što je neko dobrovoljno potpisao donorsku karticu.
- Uvek tražimo i saglasnost roditelja, jer je možda preminula osoba za vreme života promenila mišljenje iako je nekad dala saglasnost da želi da bude donor. Često nam se dešava da roditelji ne dozvoljavaju, najviše iz verskih razloga i, kako kažu, da se ne bi skrnavilo telo pokojnika - kaže Maksić.