OTAC DEPORTOVANE ROMKINJE: Leonarda ne može da pohađa nastavu na Kosovu

Molim francuske vlasti da nam omoguće da se kao cela porodica vratimo zato što ne mogu da tamo nastavim život bez moje porodice, navela je Leonarda Dibrani

Iz kosovskog Ministarstva za obrazovanje rekli su da Leonarda može da nastavi školovanje na Kosovu, i da će joj biti pružna pomoć oko savladavanja jezika, s obzirom na to da Leonarda govori samo francuski i romski.

“Ne želimo da ona pohađa nastavu na Kosovu. Ona kaže da i kada bi ostala ovde, ne bi nastavila školovanje. Ne zna jezik, nema prijatelja, treba joj 3-4 godine da nauči albanski, i da se onda upiše u školu. Tako da ne želi ovde da pohađa nastavu”, kazao je Dibrani.

Porodica Dibrani pet godina je živela u Lavieru u Francuskoj. Aktivisti koji su sa njima radili govorili su da su napustili Kosovo zbog diskriminacije.

Leonardin otac, Reshat Dibrani, kazao je da je rođen na Kosovu, ali da se kasnije preselio u Italiju gde su mu rođena sva deca ali da nisu imala italijansko državljanstvo. Naredba za njihovu deportaciju je izdata pošto su izgubili bitku za azil.

Predsednik Francuske, Fransoa Oland je potom izjavio da se Leonarda može vratiti u Francusku, ali samo sama.

“Prvo su vratili mog oca, a dan posle su me uzeli iz škole i poslali u komesarijat, slikali i ispitivali me o članovima moje porodice. Rekli su mi da će otac da nas čeka u avionu, ali nije bilo tako. Sva smo deca zajedno sa majkom poslati u Lion odakle smo avionom prebačeni za Nemačku, a potom došli na Kosovo gde smo se sreli sa ocem. Najpre smo dva dana bili u jednom centru u Prištini, a potom su nas doveli ovde i sada čekamo”, kazala je Leonarda.

Ona smatra da je nemoguće da se ona tako mlada sama vrati u Francusku.

“Ne mogu da se vratim sama. Kada bih imala 18 ili 19 godina, možda bi to bilo moguće, ali meni je samo 15 i ne mogu da odem tamo bez roditelja. S druge strane, nisam samo ja u školi, već i moj brat i moje sestre pohađaju nastavu. Ne mogu da prihvatim poziv predsednika zato što nisam punoletna. Molim francuske vlasti da nam omoguće da se kao cela porodica vratimo zato što ne mogu da tamo nastavim život bez moje porodice”, kazala je ona.

Pored Leonarde, zabrinuti su njeni roditelji. Otac Reshat navodi da su godinama tražili sigurno mesto za život, i da su poslednjih godina živeli u Francuskoj, gde im je ostalo još samo mesec dana da dobiju dozvolu za boravak.

“Živeli smo u Italiji i potom smo otišli za Francusku pošto smo saznali da lakše možemo da dobijemo dozvolu za boravak. U Francuskoj smo bili od 2009. godine, ukupno četiri godine i 11 meseci. Ne možemo dozvoliti da nam se ćerka sama vrati za Francusku. Predsednik je pozvao Leonardu da se sama vrati i živi u domu. Ne mogu me ostaviti na ulicu sa malom decom, koja su takođe bila u školi tamo”, kazao je Reshat.

Majka Ksemila navodi da nikad nije ni pomislila da će njenoj porodici sve ovo da se dogodi.

“Što se poziva predsednika tiče, kao i svi drugi roditelji, ni ja ne bi dozvolila da se dete samo vrati u Francusku, jer svi roditelji žive za svoju decu. Znam zašto se ovo desilo. Zato što smo siromašni, nismo imali kuću i nismo imali elementarne uslove za život”, kaže ona.

Porodica Dibrani trenutno je smeštena u jednoj privatnoj kući, a njihove troškove pokrivaju opštinski organi. Podrška u hrani će trajati dva meseca. A moguće je da će dobiti i drva.

Porodica traži da se njihovo pitanje reši, ali za sve njih.

Podsetimo, ekstradicija porodice Dibani je prouzrukovala masovne proteste i kritike u Francuskoj, iako je jedna policijska istraga konstatovala da je taj proces bio zakonski. Međutim, dodatni izveštaj navodi da se takve akcije protiv dece trebaju sprovoditi van nastave.