Savladala ga bolest
Preminuo advokat Srđa Popović
Borac za ljudska prava ostaće upamćen kao advokat porodice Zorana Đinđića, Franje Tuđmana, Željka Ražnatovića...
BEOGRAD - Borac za ljudska prava.
Srđa Popović, advokat i borac za ljudska prava, preminuo je u utorak u Beogradu u 76. godini života, posle kraće i teške bolesti.
Rođen je u glavnom gradu 1937. Pravni fakultet je završio 1961. i postao partner u porodičnoj advokatskoj kancelariji, koju je 1933. osnovao njegov otac Miodrag. Poslednjih godina u javnosti je najčešće istupao kao advokat porodice Zorana Đinđića, insistirajući na rasvetljavanju političke pozadine atentata na srpskog premijera.
Postao je poznat još sedamdesetih godina, kad je branio mnoge koji su uhapšeni posle studentske pobune 1968. godine. Zastupao je najviše političke disidente, ali i umetnike i kontroverzne osobe.
Branio je mladog Đinđića, ali i Dobricu Ćosića, Vuka Draškovića, Miću Popovića, Gojka Đoga, Leonida Šejku, Vojislava Šešelja, Mihaila Markovića, Dragoljuba Mićunovića, Nebojšu Popova, Kostu Čavoškog, Dušana Makavejeva, Željka Ražnatovića Arkana, Franju Tuđmana...
S novinarima koji su otpušteni iz državnih medija zbog protivljenja Miloševićevoj politici osnovao je 1990. prvi privatni medij u tadašnjoj Jugoslaviji - nedeljnik Vreme. U svetu je postao poznat 1976. godine, kad je bio na naslovnoj strani londonskog Tajmsa, koji ga je opisao kao „čoveka koji je dugo žigosan u Jugoslaviji jer je jedan od hrabrih muškaraca koji brane progonjene zbog svojih uverenja“. Zbog javnih pretnji 1991. izbegao je u SAD, odakle se vratio 5. oktobra 2000. godine.
Srđa Popović, advokat i borac za ljudska prava, preminuo je u utorak u Beogradu u 76. godini života, posle kraće i teške bolesti.
Rođen je u glavnom gradu 1937. Pravni fakultet je završio 1961. i postao partner u porodičnoj advokatskoj kancelariji, koju je 1933. osnovao njegov otac Miodrag. Poslednjih godina u javnosti je najčešće istupao kao advokat porodice Zorana Đinđića, insistirajući na rasvetljavanju političke pozadine atentata na srpskog premijera.
Postao je poznat još sedamdesetih godina, kad je branio mnoge koji su uhapšeni posle studentske pobune 1968. godine. Zastupao je najviše političke disidente, ali i umetnike i kontroverzne osobe.
Branio je mladog Đinđića, ali i Dobricu Ćosića, Vuka Draškovića, Miću Popovića, Gojka Đoga, Leonida Šejku, Vojislava Šešelja, Mihaila Markovića, Dragoljuba Mićunovića, Nebojšu Popova, Kostu Čavoškog, Dušana Makavejeva, Željka Ražnatovića Arkana, Franju Tuđmana...
S novinarima koji su otpušteni iz državnih medija zbog protivljenja Miloševićevoj politici osnovao je 1990. prvi privatni medij u tadašnjoj Jugoslaviji - nedeljnik Vreme. U svetu je postao poznat 1976. godine, kad je bio na naslovnoj strani londonskog Tajmsa, koji ga je opisao kao „čoveka koji je dugo žigosan u Jugoslaviji jer je jedan od hrabrih muškaraca koji brane progonjene zbog svojih uverenja“. Zbog javnih pretnji 1991. izbegao je u SAD, odakle se vratio 5. oktobra 2000. godine.
Svetska asocijacija pravnika
Autor je knjiga „Kosovski čvor - drešiti ili seći“ s grupom autora (1990), „Put u varvarstvo“ (2000), „Poslednja instanca“ - I, II, III (2003), „Nezavršeni proces“ (2007), „One gorke suze posle“ (2010). Bio je jedan od osnivača Svetske asocijacije pravnika, predsednik Evropskog pokreta u Srbiji, član Savetodavnog odbora Helsinškog odbora za ljudska prava u Njujorku, a dobitnik je i nagrade Vladavina prava, koju dodeljuje Američka asocijacija advokata.
PREDSEDNIK VUČIĆ SA PREDSEDNICOM SAVETA ZA DUALNO OBRAZOVANJA ŠVAJCARSKE: Ključna uloga u smanjenju stope nezaposlenosti