Milan Bačević: Od Morave ću napraviti Majnu!

BEOGRAD - Zna kome se zamerio.
Kanal Morava napadali su pre svega oni koji su laički pristupili toj mojoj inicijativi. Studija kineske državne kompanije „Čajna Gedžuba grupa“ pokazala je da je gradnja tehnički opravdana i ekonomski isplativa, i ova kompanija je nedavno zatražila da započnemo razgovore o koncesiji kao jednom od mogućih modela gradnje kanala - kaže u intervjuu za Kurir Milan Bačević, ministar prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja.

Šta znači to da je studija pozitivna?
- Znači da je ovaj multidisciplinarni projekat isplativ, ali ne samo sa aspekta plovnosti već i koristi koje će od izgradnje kanala imati poljoprivreda, energetika, turizam, bezbednost, zaštita životne sredine. Korist je i zaustavljanje poplava, saniranje posledica suša, vodosnabdevanje, kao i sprečavanje negativnih demografskih trendova i poboljšanje strateškog položaja Srbije. Time rešavamo 13 krupnih problema. I ništa manje važno je da iz ove kineske studije sledi veliki broj različitih projekata, a poznato je da nam mnogi krediti stoje jer nemamo dobre i velike projekte.

Ali kako da nekome kažete da će Južna Morava biti plovna kad je kod Grdelice nema ni metar i po?
- Ona je tu dvostruko dublja od Majne, koja je plovna za brodove do 1.500 tona nosivosti. Može i Južna Morava, i biće. „Prostornim planom područja posebne namene Morave“, iz kojeg proističe i kanal, stavljamo pod kontrolu 43 odsto vodenih tokova iz slivnih područja triju Morava i planski uređujemo 10 odsto površine Srbije, na kojoj živi čak 40 odsto stanovništva. Eksperti „opšte prakse“ govorili su da je sve to besmislica, a stručna javnost je, naravno, bila opreznija.

Kada bismo mogli da imamo neku konkretnu odluku?
- Prvo Vlada treba da podrži ovaj projekat, a potom da obezbedi novac za „Prostorni plan područja posebne namene Morave“, za trasu površine 10.500 kvadratnih kilometara.

„Naftna industrija Srbije“ saopštila je da privodi kraju geološka istraživanja uljnih škriljaca u Aleksincu, a ranije je pominjan tender?
- Škriljci bi sada mogli zameniti znatan obim godišnje proizvodnje i prerade sirove nafte. Naš cilj je da, osim tehnologije, kompanije iz inostranstva ovde plasiraju i kapital. Veliku zainteresovanost za izradu elaborata o istraživanju uljnih škriljaca, pored NIS, pokazale su i kompanije iz Estonije i Kine. Kada budemo znali kolike su utvrđene rezerve i imali odbranjene elaborate o rezervama, možemo razgovarati o tenderu, čiji sam zagovornik.

Kada bi to moglo biti?
- Odbranjene rezerve uljnih škriljaca u Aleksincu su 350 miliona. Procenjene rezerve dve milijarde. Pretpostavlja se da su rezerve veće, stoga planiramo nova geološka istraživanja i u ostalim delovima Srbije.

Tvrdite da ste ministar koga su najviše napadali od formiranja Vlade Srbije. Zašto?
- Zato što se ne plašim velikih ideja i izazova i nije mi problem da se suprotstavim lobijima. Podigla se velika prašina zbog nikla, a ja i dalje mislim da je to dobar projekat i nastaviću da se njime bavim. Nemoguće da je nešto dobro za Rusiju, Ameriku, Kinu, Kanadu i Englesku a nije za nas. Eksploatacija nikla korišćenjem savremenih čistih tehnologija, sa akcentom na zaštiti životne sredine, potpuno je bezbedna za zdravlje ljudi i sredinu. Zašto bismo prodavali bakar a ne i četiri puta skuplji nikl?

Da li vas je prijateljstvo s predsednikom Nikolićem spaslo smene?
- Spaslo? Moj „spas“ je moj danonoćni rad u ministarstvu, na koji ni premijer ni prvi potpredsednik Vlade nisu imali primedbe. Uvek znam kad sam se i kome zamerio.

Kome?
- Nije tajna, ali nisam promenio mišljenje. Neko je morao da kaže zbog čega me menjaju. Zbog Morave? Hoću da radim na projektu „Morava“! Hoću da istražujem i nikl i sve druge resurse, kao i da završimo Južni tok!

(V. S.)