U gradovima nacističke Nemačke je 9. novembra 1938. ubijeno više od 90 Jevreja, demolirano 7.000 jevrejskih kuća i prodavnica i spaljeno na stotine sinagoga, a taj događaj nazvan je Kristalna noć jer su ulice Berlina i drugih gradova bile prekrivene razbijenim staklom

BEOGRAD - Međunarodni dan borbe protiv fašizma i antisemitizma biće danas obeležen u Srbiji i svetu, u znak sećanja na 9. novembar 1938. kada je kulminirao progon Jevreja u nacističkoj Nemačkoj, poznat kao Kristalna noć.

U gradovima nacističke Nemačke je 9. novembra 1938. ubijeno više od 90 Jevreja, demolirano 7.000 jevrejskih kuća i prodavnica i spaljeno na stotine sinagoga, a taj događaj nazvan je Kristalna noć jer su ulice Berlina i drugih gradova bile prekrivene razbijenim staklom. To je označilo početak državno organizovanog progona Jevreja koji je završen ubistvom šest miliona ljudi tokom Drugog svetskog rata.

Kako je najavljeno iz Ministarsta rada, zapošljavanja i socijalne politike, Međunarodni dana borbe protiv fašizma i antisemitizma biće obeležen u subotu u 20 časova u Zadužbini Ilije M. Kolarca u Beogradu.

Organizator centralne državne ceremonije je Vlada Srbije, a gostima će se obratiti predsednik Vlade Srbije Ivica Dačić.

Ceremoniji će, pored ostalih, prisustvovati predstavnici Narodne skupštine Srbije, Vlade Srbije, veterani Drugog svetskog rata, preživeli logoraši i preživele žrtve holokausta, nosioci Ordena narodnog heroja i najviših ratnih odlikovanja i medalja za hrabrost.
Među gostima ceremonije biće i predstavnici diplomatskog kora, jevrejske i romske zajednice, verskih zajednica, velikog broja naučnih instituta, muzeja, arhiva, ugledne ličnosti iz oblasti kulture, nauke i obrazovanja.

U okviru manifestacije biće održan svečani koncert "Poslanica ljubavi", u produkciji Kulturno-prosvetne zajednice Srbije, u kojem će učestvovati ansambl "Metamorphosis" pod upravom umetničkog rukovodioca Saše Mirkovića, solista Milan Savić (alt saksofon), narator će biti glumac Srđan Karanović.

Autori programa su Miroljub Aranđelović Rasinski i Marija Bišof.