Zbog ljubavi prema poslasticama iz inostranstva inženjeri osmislili ovaj „frižider“. Zimi su radnici testerama sekli led na Dunavu i donosili ga ovde

BEOGRAD - Obrenović imao džinovski podzemni frižider!
Mnogi znaju da je prvi kralj moderne Srbije Milan Obrenović bio hedonista i da je izrazito uživao u hrani i piću, a pogotovu u sladoledu. Međutim, da li se zapitate kako su se sve te namirnice i sladoled čuvali u 19. veku, kad nije bilo frižidera? Ekipa Kurira je posetila nekadašnju ledaru kraljevskog dvora, koja se nalazila u ogromnom podzemnom prostoru u centru Beograda, tačno ispod Botaničke bašte.

Pravo rešenje

Arheolog Rade Milić je u okviru glavnog projekta Centra za urbani razvoj „UnderGrad“ istraživao hiljade kvadrata beogradskog podzemlja, među kojima je i ledara kralja Milana. Prema proceni arheologa, ona se nalazi deset metara ispod zemlje, a smeštena je tačno ispod Botaničke bašte. Da se spustimo do nje, bile su nam potrebne velike merdevine.

- Kralj Milan je bio veliki obožavalac delikatesa i najpoznatiji hedonista u našoj istoriji. Voleo je da nabavlja luksuzne stvari za jelo iz Pariza i Beča. Između ostalog, sladoled mu je bio jedna od omiljenih poslastica - priča Milić.

On dodaje da je sve to u toku leta moralo da se sačuva, a nije bilo frižidera i zamrzivača.

- Zato su se oni dosetili da naprave ovo alternativno rešenje. Podzemnu ledaru, to jest frižider. Na dubini od 10 metara i površini od 50 kvadratnih metara napravljena je ledara za kraljevski dvor. Tokom zime su radnici išli na Dunav, testerama sekli led na velike kocke i donosili ga ovde. Ogromne sante su slagali u odaju i tako napravili ledaru za rashlađivanje hrane - priča Milić.

Odlično hlađenje

Sante leda su opstajale mesecima, a tokom leta su se postepeno topile, zbog čega su na podu bili posebni otvori za oticanje vode. Da ledaru ne bi nepotrebno zagrevali, radnici su samo jednom dnevno ulazili u nju i tada uzimali sve što je potrebno tog dana za kraljevski dvor, a priča se da je ova ledara bila urađena tako dobro da je hladila bolje nego današnji moderni frižideri.

- Kraljevsku ledaru su osmislili vrhunski inženjeri po uzoru na strane i ona je zaista odlično služila. Na zidovima možemo videti tragove baklji koje su koristili za osvetljenje, a postoje i otvori koji su služili za ventilaciju. Zidovi su napravljeni od kamena i opeke, što je uticalo na dobru izolaciju - objašnjava Milić i dodaje da u letnjim danima kad je napolju 40 stepeni Celzijusa, temperatura u nekadašnjoj ledari ne prelazi 15 stepeni. Pored ledare, ispod Botaničke bašte nalazi se još neistraženih podzemnih hodnika, ali oni su poplavljeni. Prema Milićevim rečima, iz JKP „Beograd vode“ obećali su da će izbaciti vodu iz tih hodnika, ali do sada to još nije učinjeno.

Razne ideje
LEGENDE SU OVDE SNIMALE SPOT

Olivera Popović, portparol Univerzitetske botaničke bašte, kaže da postoje sjajne ideje za sređivanje i otvaranje nekadašnje ledare, ali za to je neophodan novac, koji nemaju.

- Bilo bi sjajno da se uradi ventilacija, sanacija podova, dezinfekcija i sve ono što je neophodno da bi se prostor osposobio za posetioce, a onda bi ideje navirale. Mogla bi da se napravi izložba organizama koji vole mračne, hladne i vlažne prostore, kao što su gljive i kvasci. Ima dosta ideja. Zanimljivo je da je pre desetak godina baš u ovoj prostoriji grupa Legende napravila muzički spot u etno-stilu - kaže Popovićeva.

Ostaci
SVINJSKE KOSTI I REBRA

U ledari smo našli ostatke, najverovatnije delova tela životinja koje su se tu čuvale. Videli smo nekoliko kostiju i rebara, a pretpostavlja se da su svinjske. Takođe, našli smo i svinjsku vilicu sa zubima.