Biserko je dosledno bila protiv rata i to je nešto što valja i zapamtiti. Istovremeno, kada je reč o suđenju za stvarne ili navodne zločine, onda su relevantna svedočenja onih koji su bili na neki način učesnici, ili su bili počinitelji, ili organizatori, ili žrtve, istakao je Varadi

BEOGRAD - Tibor Varadi, profesor za međunarodno pravo istakao je da biti svedok, nije neko delo protiv države, ali da mu nije jasno o čemu će svedočiti Sonja Biserko, jer ona teško može imati direktna sazanja koja bi za sud bila relevantna.

"Biserko je dosledno bila protiv rata i to je nešto što valja i zapamtiti. Istovremeno, kada je reč o suđenju za stvarne ili navodne zločine, onda su relevantna svedočenja onih koji su bili na neki način učesnici, ili su bili počinitelji, ili organizatori, ili žrtve", istakao je Varadi, komentarišući izjavu Sonje Biserko da je državni vrh Srbije pustio informaciju da je ona svedok Hrvatske u slučaju tužbe i kontratužbe za genocid.

Varadi je naveo, da koliko zna,Biserko nije bila u takvoj blizini, nije bila ni žrtva, ni počinitelj, ni organizator - i to je razlog zbog koga čovek može postaviti pitanje relevantnosti tog svedočenja.

To da je svedok nije neka posebna tajna, ali formalno do usmene rasprave taj postupak nije javan, naveo je Varadi.

Prema njegovom mišljenju, Biserko može verovatno da svedoči o atmosferi, o tome da je u Srbiji bilo dosta ljudi protiv rata, ali teško može da zamisli da ona ima ona saznanja koja se traže od jednog direktnog svedoka.

Prema njegovom mišljenju, Sud pravde će se u slučaju tužbe i kontratužbe za genocid, držati stava Haškog tribunala da je u Hrvatskoj bilo žrtava, nepravdi, zločina, ali da to ne dostiže prag genocida.

Varadi je naglasio da nema nikakve sumnje da je u Hrvatskoj bilo i ratnih zločina i zločina protiv čovecnosti, ali da Međunarodni sud pravde nema neki svoj istraživački metod utvrđivanja činjenica, pa se, prirodno oslanja, pre svega na Haški tribunal.

I Sud pravde, dodao je on, ima u načelu mogućnost da utvrdi nešto što Tribunal nije utvrdio, ali dosadašnja praksa nije išla u tom pravcu.

Prema mišljenju Varadija, Haški tribunal će biti glavni oslonac Sudu pravde.

"A Haški tribunal za zločine u Hrvatskoj, ne da nije osudio nego nije ni optužio nikoga za genocid", rekao je Varadi.

Pozivanje Beograda u kontratužbi, na genocid nad Srbima u Drugom svetskom ratu, može da bude element istorijskog uvoda, ali ne može biti povod za osudu, jer Konvencija o genocidu nije retroaktivne prirode.

Za vreme Drugog svetskog rata još nije postojala Konvencija o genocidu, doneta je 1948. godine, a stupila je na snagu januara 1951. godine.

Prema tome, zločinima se može suditi, ali se ti zločini ne mogu kvalifikovati kao genocid, ako su izvršeni pre stupanja na snagu Konvencije.

Ni sud u Nirnbergu nije kvalifikovao nacističke zločine kao genocid, podsetio je Varadi.

Jasenovac, prema mišljenju Varadija, ostaje istoriji, bilo je individualnih osuda tako da nije bilo sve nekažnjeno, ali država Hrvatska se ne može za to goniti za genocid, ako je reč o delima pre stupanja na snagu Konvencije.

Komentarišući spekulacije da je tužilac haškog tribunala Džefri Najs nudio nagodbu Radetu Markoviću u zamenu za oslobađanje od krivičnog gonjenja u Srbiji, Varadi je istakao da Haški tribunal može da nudi nagodbu svedoku saradniku samo u odnosu na postupak pred tim tribunalom.

"Srpsko pravosuđe je, ipak, nezavisno. Najs može da nudi nagodbu nekom svedoku samo u vezi s postupkom koji je protiv njega pokrenut pred Tribunalom", naglasio je Varadi.

Na pitanje da li bi pozicija Beograda bila otežana ukoliko bi se u dosijeima koje poseduje Marković nalazilo nešto inkriminišuće po Beograd, Varadi je odgovorio da "ne zna ništa o tim dosijeima", i da to nije "njegov svet".