KRSTIĆ: Biće nam bolje 2015. godine

"Svakako neće biti povećanja zaposlenosti u javnom sektoru, i bilo bi suludo to očekivati imajući u vidu cifre. Biće povećanja zaposlenosti u privatnom sektoru, i tamo gde za to postoji ekonomska potreba vođena profitom", istakao je Krstić.

On je naveo da je, prema poslednjim podacima, u javnom sektoru u Srbiji zaposleno 560.000 ljudi, a 740.000 računajući i javna preduzeća.

Krstić je istakao da je proces prikupljanja podataka o broju zaposlenih u toku, i da je tačna evidencija preduslov za podizanje transparentnosti i povećavanje efikasnosti državnog sistema. Prema oktobarskim podacima, prosečne plate u javnom sektoru, sa javnim preduzećima, iznose oko 70.000 dinara bruto, odnosno 55.000 dinara neto, što je 26 odsto više od republičkog proseka i čak 50 odsto više od zvaničnih plata u privatnom sektoru.

"Kada se posmatraju prosečne plate u pojedinačnim institucijama, tu postoje ogromne anomalije", rekao je on ističući da je recimo u Agenciji za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) prosečna bruto plata oko 250.000 dinara.

Krstić je poručio da je neophodno uvesti korporativno upravljanje i u državnu upravu, i uvesti platne razrede - tako bi neko sa istom stručnom spremom i istim poslom, bilo gde u Srbiji, zarađivao isto."Sve drugo su politički kompromisi i uticaji koje sebi ne možemo da dozvolimo", dodao je ministar. Ocenio je i da je loše što su sindikati odlučili da istupe iz pregovora o Zakonu o radu i pozvao ih da se ponovo uključe u pregovore, kako bi do kraja godine bio gotov tekst izmenjenog zakona.

"Zakon o radu nam je jako bitan, ali nam je takođe bitno da ga usvojimo kroz socijalni dijalog i onoliki konsenzus koliki je moguć između vlade, privrede i, pre svega, radnika čija su prava definisana tim zakonom", rekao je Krstić.
Prema njegovim rečima, Ministarstvo finansija, iako nije direktno nadležno za taj zakon, spremno je da se uključi u te pregovore "jer je za prosperitet zemlje i realni deo privrede, kako u državnom, ali i u privatnom vlasništvu, od suštinskog značaja da se taj zakon modernizuje".

"Ti razgovori treba da teku tako što će svi sedeti za stolom i pokušaćemo da usaglasimo stavove tamo gde je moguće, a tamo gde nije da na tehničkom nivou definišemo koja su pitanja i problemi da bismo onda na najvišem političkom nivou sa rukovodstvima sindikata mogli da sednemo i vidimo kako to rešiti", istakao je Krstić.
On je napomenuo i da je u budžetu za narednu godinu predviđeno 20 milijardi dinara za Tranzicioni fond, kako za isplatu otpremnina za radnike u preduzećima restrukturiranju, tako i za prevremeno penzionisanje, ali i aktivne mere zapošljavanja i druge socijalne programe.

Krstić je precizirao da je fond napravljen na osnovu predviđanja da će između 15.000 i 20.000 radnika ostati bez posla, a sagledavaće se individualno svako preduzeće da bi se videlo da li je i koliki deo preduzeća zdrav i mogao bi da funkcioniše kada se sa tih preduzeća skinu sve obaveze.